Austrijanci izlaze na prevremene parlamentarne izbore

Pred izbore za Evropski parlament usled afere oko video-snimaka od pre dve godine na kojima lider Slobodarske partije Austrije (FPO) Hajnc Kristijan Štrahe navodnoj nećaki jednog ruskog milijardera nudi državne poslove za finansijsku podršku njegovoj stranci došlo je do raspada koalicije sa Narodnom partijom (OVP) tadašnjeg kancelara Sebastijana Kurca.

Kurc se odlučio za prekid koalicije sa slobodarcima i za prevremene izbore, ali je do glasanja pokušao da nastavi da vlada formiranjem ekspertske vlade. Ta vlada je trajala svega par dana, jer su opozicione stranke u skupštini donele odluku da izglasaju nepoverenje.

Zbog raspisivanja prevremenih izbora građani biraju 183 poslanika parlamenta, a stranačke liste raspodeliće mandate po regionalnim, pokrajinskom i republičkom principu, na kojem važi cenzus od četiri odsto.

Prema istraživanjima javnog mnjenja nema sumnje ko će biti pobednik prevremenih izbora, ali je neizvesna borba oko druge pozicije, a tako je neizvesno i koja će koalicija proizaći iz rezultata glasanja.

Kurcova OVP, prema istraživanjima, može računati sa oko 34 odsto glasova, i time ostaje jasno prva politička snaga u zemlji.

Na drugom mestu mogla bi biti Socijaldemokratska partija (SPO), koji bi u ovom tenutku mogla osvojiti između 20 i 22 odsto glasova.

Tesno iza socijaldemokrata je FPO, kojoj je afera "Ibica" nanela veliku štetu, ali ne toliku da je potpuno pala, pošto bi, prema istraživanjima, za slobodarce glasalo oko 20 odsto birača.

Zeleni ponovo u parlamentu 

Zanimljivo je da će od prevremenih izbora profitirati Zeleni koji će se zasigurno vratiti u parlament, nakon što na izborima 2017. godine nisu prešli cenzus.

Zelenima se ovoga puta prognozira rezultat od 11 odsto, a iz njih bila bi još samo stranka Neos.

Tokom predizborne kampanje OVP je građanima poručila da želi da nastavi rad na reformama, koje je započela sa FPO, ostavljajući otvoreno s kojim koalicionim partnerom bi vladala.

FPO je vodila kampanju usmerenu na nastavak koalicije sa OVP, a SPO se, kritikujući vladu kancelara Kurca, usmerila na sprečavanje nove vlade OVP-FPO.

Predizborna kampanja bila je, za austrijske uslove, veoma "prljava", jer su stranke pokušavale da "razotkriju" afere kod svojih političkih protivnika.

FPO je bila najuzdrmanija stranka, pošto je, nakon afere Ibica", ova partija bila suočena sa daljim "udarcima", kao što je korišćenje partijskog novca za privatne svrhe od strane ranijeg lidera Štrahea, ali i aktuelnih visokih funkcionera.

OVP Sebastijana Kurca, odmah na početku kampanje, bila je suočena sa aferom uništavanja diskova iz kabineta šefa vlade.

Međutim, taj napad koji je došao od SPO, nije "urodio" plodom, jer je Kurc uspeo da dokaže da je to bila praksa i ranijih kancelar, koji su bili iz redova socijaldemokrata.

Na sve načine sve partije su pokušavale svoje konkurente da diskredituju kod glasača, a SPO je sve svoje napade usmerila na Kurca, kojeg je htela da prikaže kao čoveka sa dva lica.

Sebastijan Kurc je uspeo da odoli svim napadima i zadrži ogromnu prednost u istraživanjima, a iz predizbornih televizijskih konfrontacija izlazio bi stalno kao pobednik.

Ukoliko se ostvare prognoze i pobedi vođa OVP, posle izbora imaće težak zadatak formiranja nove vlade.

Moguće koalicione opcije OVP 

Najjednostavnija varijanta bila bi nova koalicija sa FPO, ali ujedno to bi bila vlada koja bi dalje polarizovala društvo.

Naime, veliki deo društva protivi se ekstremno desnim slobodarcima u vladi, ali na drugoj strani oni bi bili "najlakši" partner za Kurca, jer bi sa njima mogao da "progura" sve svoje ciljeve.

FPO oslabljena svim aferama, u želji da ponovo uđe u vladu po svaku cenu, mogla bi pristati na brojne ustupke i odstupanja od svojih predizbornih obećanja.

Ako se odluči za drugu kombinaciju Sebastijan Kurc bi mogao da razmišlja o koaliciji sa Zelenima i Neos-om, što bi otežalo rad vlade, jer što je više koalicionih partnera, posebno onih sa dijametralno suprostavljenim stavovima, kao što je slučaj sa Zelenima, teško je nametati svoj program.

Ukoliko bi se odlučio za saradnju sa SPO Kurc bi imao teške koalicione pregovore, jer socijaldemokrate žele da vrate svoju snagu, a to mogu samo ako u novoj vladi "proguraju" svoje teme.

SPO, na drugoj strani, neće moći da pristane na brojne ustupke, jer u Beču iduće godine predstoje izbori, pa najsnažnija karika u redovima socijaldemokrata bečki odbor, neće dopustiti popuštanja.

Postizborna kombinatorika biće veoma zanimljiva i proces formiranja vlade, kako se očekuje, neće biti kratak.

Glasovi srpske zajednice i odnos prema Srbiji

Što se srpske zajednice u Austriji, najbrojnije grupe migrantskog porekla, tiče jedino SPO ima kandidata na visokom mestu koje garantuje ulazak u parlament, a to je Kristijan Kovačević koji je bio poslanik i u aktuelnom sazivu skupštine.

Sve ostale partije, ako uopšte imaju kandidate srpskog porekla, stavili su ih na mesta sa kojih nemaju nikakve mogućnosti da budu izabrani.

Dok je OVP, u predizbornoj kampanji, dobio podršku video-porukom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, FPO je obraćanjem Austrijancima srpskog porekla pokušala da pridobije njihove glase.

Ostale partije se nisu mnogo osvrtale na pridobijanje glasova srpske zajednice.

Buduća vlada u Beču, ma ko bio izabran i kako ona bude izgledala, svakako neće promeniti stav Austrije prema Srbiji i Zapadnom Balkanu.

Zvanični Beč se oduvek zalagao za nastavak procesa proširenja EU na Zapadni Balkan, ali ne zbog simpatija prema tom regionu, već sopstvenih interesa.

Austrija je od svakog širenja EU imala velike koristi po svoju privredu, a imala bi i širenjem na Zapadni Balkan, gde su austrijske kompanije među vodećim investitorima.