Berlinski TV toranj – trn u oku kapitalističkog Zapada

Otvaranje je proslavljeno uz supu od kornjače, francusku kafu i sovjetsku votku. Ta kombinacija je u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj očigledno važila kao gastronomski užitak.

U to vreme su turisti iz čitavog DDR-a stajali u redu za ulazak u "čudo tehnike", tu u centru Berlina, na trgu Aleksanderplac. Nisu oni tu bili zbog supe od kornjače, već zbog pogleda koji se pruža iz restorana na visini od 207 metara koji se za sat vremena okrene za 360 stepeni.

Neprepoznatljiv Berlinski zid

Ništa se nije promenilo sve do danas, 50 godina nakon svečanog otvaranja. Osim činjenice da restoran koji se nekad zvao "Tele kafe" sada nosi pomodni naziv „Sfera" (Sphere) i više nema na meniju jela od gmizavaca. I gosti u restoranu smeju da se okreću koliko god im je volja, a ne samo jedan krug kao nekad.

Štafan Fogel, šef odeljenja za prijem gostiju, oduševljeno priča kako se nekad odatle pružao pogled prema Zapadnom Berlinu. On lično nije u tome mogao da uživa jer ima samo 31 godinu, ali mu je, kaže, čast što radi na ovakvom istorijskom mestu.

Danas je potrebna mašta da bi se prepoznala nekadašnja trasa Berlinskog zida.

"Sve donedavno ogla se videti praznina, ali sada je sve popunjeno novim građevinama", kaže današnja šefica restorana Sibile Janke.

Ona međutim ima neke druge probleme: restoran u staklenoj kugli je nešto poput restorana na brodu: premalo mesta, svuiše gladnih usta. Zato hrana za goste koji sede na 40 fiksiranih stolova dolazi liftom s niži spratova. Od otvaranja pre 50 godina kroz restoran je prošlo više od 60 miliona gostiju.

Čelik sa Zapada

Tadašnje rukovodstvo DDR-a nameravalo je u početku da televizijski toranj podigne na jugu tadašnjeg Istočnog Berlina, ali je "drugovima" na vreme postalo jasno da bi 307 metara visoka građevina smetala obližnjem aerodromu Šenefeld.

Priča se da je tadašnji šef partije i države Valter Ulbriht lično izabrao lokaciju odmah uz Aleksanderplac. Berlin, a pogotovo njegov istočni deo, nešto više od 20 godina nakon završetka Drugog svetskog rata još uvek je bio polurazrušen i građevinskog prostora je bilo napretek.

Moderni toranj dobro se uklapao i u novo, socijalističko uređenje Aleksanderplaca. U isto vrijeme je otvoren je i poznati Astronomski sat koji i danas privlači turiste.

I autora Astronomskog sata i graditelje tornja mučio je pritom veliki problem: nedostatak materijala. Kuglični ležajevi u Astronomskom satu potiču sa zapada, isto kao i čelična armatura tornja.

Čelik je iz Švedske, a 8.000 kubika betona ugrađenog u toranj domaće je proizvodnje. Kugla na vrhu trebala je da podseća na Sputnjik bratskog Sovjetskog Saveza.

"Toranj je bio simbol tehničke sposobnosti DDR-a", objašnjava Ditmar Jezerih, portparol tornja.

Partijsko glasilo "Nojes Dojčland" danima je pisalo o "čudu tehnike". O činjenici da je s tadašnjih 132 miliona istočnih maraka "čudo tehnike" ispalo četiri puta skuplje od planiranog, nije se pisalo.

TV špargla - osveta pape

DDR moćnicima je ionako jedna druga činjenica zadavala mnogo veće glavobolje. Zbog odsjaja svetla, na staklenoj kugli pojavio se motiv krsta. To nije moglo da ukloni ni naknadno zastakljivanje.

"Čak se razmišljalo o tome da se kugla prefarba", priča Jezerih.

U narodu se podrugljivo govorilo o "osveti pape". A narod je ionako imao svoje nazive za TV toranj. Na istoku su ga zvali "TV špargla".