Spaljivanje žetvenih ostataka - opasno i zabranjeno zakonom

Zbog dugog kišnog perioda, na njivama će biti 10 do 20 odsto više žetvenih ostataka nego što je to uobičajeno. Stručnjaci upozoravaju poljoprivrednike da pronađu način da isitne i zaoru biljne ostatke, a ne da ih pale, što je zabranjeno Zakonom, a loše je i za kvalitet zemljišta.

Borislav Čizmaš, poljoprivrednik iz Botoša smatra da će pre zaoravanja žetvenih ostataka ove jeseni morati da se obave bar dva prohoda teškim tanjiračama, što će ratarima doneti nove troškove. Ta ulaganja se isplate dugoročno, jer se popravlja stanje humusa u zemljištu.

"Ove godine to neće biti rentabilno uopšte, ali zemljište ne može da se popravi, a može da se uništi za godinu dana. Tako da godinama ako se sprovode ove mere zaoravanja ostataka biljnih tačno se vidi da se zemlja popravlja", kaže Borislav Čizmaš.

Koliko su važni biljni ostaci, najbolje se vidi na primeru soje, koja tokom vegetacije stvara azot za sebe, ali i za naredni usev.

„Kvržične bakterije stvaraju azot, soja koristi taj azot i na kraju zaoravanjem taj azot praktično ostaje u zemljištu i naredni usev može da koristi azot", kaže Predrag Marjanski, iz PSS Zrenjanin.

Istraživanja pokazuju da je najbitniji deo zemljišta, humus smanjen na našim njivama prosečno za 0,38 odsto u odnosu na pre dvadeset godina. Time se smanjuje plodnost, a jedan od razloga za to je i spaljivanje žetvenih ostataka. Vatra uništava sve korisne mikroorganizme u dubini do jednog santimetra.

"Te žetvene ostatke bi trebalo istanjirati, izmešati, podriti. Izmešati sa zemljištem, ali naravno uz određenu količinu azota, UREE, da bismo pospešili mineralizaciju pre neke osnovne obrade", savetuje Vaso Stojšin, iz "NS seme".

Procena je da se na našim njivama stvori pet miliona tona žetvenih ostataka godišnje. Oni ostaci koji se ne koriste za stočarstvo, mogu da se zaoru. Ovom merom se čuva plodnost i utiče na vodni režim i povećan sadržaj kiseonika u zemljištu.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.