Vreme ekstremno, ali uobičajeno

Nedeljko Todorović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da se ne može govoriti da se klima znatno promenila, jer je potrebno da prođe mnogo vekova da bi se to registrovalo.

"Godinama i decenijama unazad događaju se promene u meteorološkom smislu, znači vremenske epizode koje iskaču i prave određene ekstreme. Onda taj ekstrem zabrinjava i skreće pažnju i smatra se da je to klimatska promena, a u stvari nije", objasnio je Todorović. 

Zapadnu Evropu je pogodio drugi toplotni talas u mesec dana, temperaturni rekordi su dostignuti u mnogim mestima, a Todorović kaže da meteorološke službe Francuske i Britanije nisu podigle meteo-alarm na najviši nivo, da to jeste ekstremni događaj ali ne toliko da bi bilo neko alarmantno upozorenje.

"Događaju se, normalno, epizode toplog vremena. Poslednji period veoma toplog vremena bio je 2003. godine u tom istom regionu", dodao je Todorović.

Ističe da je veći deo Evrope pogodio taj talas, da je za Španiju to uobičajeno, ali da, što se ide severnije, takvi toplotni talasi su ređi i događaju se jednom u sedam, osam, deset ili 15 godina i da je to zabeleženo i u ranijim decenijama.

Ističe da su toplotni talasi uobičajeni, kao i zimi talasi hladnog vremena.

"Kod nas, takođe, postoji periodična pojava toplih leta, kao što je bilo 2017, 2015, 2012. godine, ali bilo je i dvadesetih i tridesetih godina prošlog stoleća", rekao je Todorović.

Ukazao je da je bilo ekstremnih temperatura i preko 40 stepeni unazad stotinak i više godina. "To jeste redak događaj, zato se zove ekstreman, ali nije neuobičajen", dodao je Todorović.

"Suštinskih promena u klimi nema"

Naveo je da je stručna naučna zajednica podeljena povodom toga da li je čovek uzročnik svega toga.

Podaci kažu da se prosečna temperatura od početka industrijalizacije povećala, ali da se time povezuje industrijalizacija sa emisijom ugljen-dioksida.

"Ali, kada pogledate podatke o koncentraciji ugljen-dioksida unazad hiljade godina ona je nekada bila i viša nego sada", dodao je Todorović.

"Pošto su nizovi meteoroloških merenja relativno kratki 100, 200, 300 godina u svetu, kod nas nekih 130 godina, podaci nisu dovoljni da bi se uočio osnovni trend promene klime, zato se rade posredne rekonstrukcije", objasnio je Todorović.

Tvrdi da kada se pogleda unazad nekoliko hiljada godina, suštinskih promena nema.

"Nije samo meteorološki podatak da li je to temperatura, količina padavina ili neki drugi meteorološki podatak, nego je u pitanju ambijent i eventualne posledice promene tih meteoroloških faktora koji čine sklop te klime", rekao je Todorović.

U Srbiji uobičajeno leto – topli i sušni period pred nama

Za razliku od zapadne Evrope, Srbija ima jedno uobičajeno leto – maj je bio hladniji, jun je bio topliji, a jul je malo topliji od proseka.

"Najznačajnije karakteristike su to što nemamo ekstremno visoke temperature. Samo 2. jula u Nišu je izmereno 37,3 stepena, a u Beogradu još nismo dostigli temperaturu 35 stepeni. Možda bude danas i sutra", rekao je Todorović.

Ukazao je i da bi trebalo da tako ostane, a da nam dolazi osveženje u nedelju veče na ponedeljak, kao i da bi tada mogla da bude neka nepogoda sa jakim pljuskom, eventualno gradom i kratkotrajnim olujnim vetrom.

"Naredne sedmice biće manje toplo, sa maksimalnim temperaturama koji stepen ispod 30 ili oko 30 stepeni", rekao je Todorović.

Dodaje da je veoma sparno, da to sprečava hlađanje organizma i da daje utisak veće toplote nego što je prava temperatura.

Govoreći o tome kakvo nas vreme očekuje u avgustu, Todorović kaže da će se nastaviti ovaj tip vremena.

"Bez ekstremno visokih temperatura, znači temperature oko ili malo iznad proseka, to je uglavnom oko trideset stepeni, plus minus dva-tri stepena. Pre nekih desetak dana smo ušli u jedan sušni period koji će se nastaviti verovatno ceo avgust, ako izuzmemo poneku epizodu", zaključio je Todorović.