Ima li u Evropskom parlamentu mesta za Srbe

Kandidati 33 sa liste u Hrvatskoj bore se za 12 mandata u Evropskom parlamentu. Za jedno mesto bori se 12 kandidata sa dve srpske liste. I baš to potencijalno mesto koje bi mogao da zauzme jedan Srbin iz Hrvatske zadalo je mnogo posla onima koji sa tim nisu saglasni – pa su uvrede i pretnje dodali na plakate Samostalne demokratske srpske stranke.

Kandidat SDSS-a Dejan Jović kaže da pitanje koje je postavljeno na plakatima nije usmereno Srbima. Srbi, kaže, znaju kako je biti Srbin u Hrvatskoj, pa pitanje upućuju hrvatskom društvu i Evropskoj uniji.

"Mi smatramo da EU koja ima 40 do 50 miliona ljudi koji su pripadnici manjina da ona treba obratiti pažnju više na manjinske zajednice", ističe Jović.

A da bi neko Evropi posebno na to da skretao pažnju potrebno je 60.000 glasova. U Srbiji se glasa na tri lokacije. Više će ih biti ako bude i više prijavljenih glasača koji uoči glasanja govore o problemima.

"Srba u Hrvatskoj ostalo je malo, težak im je položaj, u nekim krajevima pa i u kraju u kojem ja živim nema ni dobrog puta, struje, nema uslova za povratak, pogotovo nema uslova za održiv povratak", podseća predsednik Asocijacije izbegličkih udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir.

Za prava i Srba i Mađara, kaže, zalagao se Andor Deli. On je prvi državljanin Srbije u Evropskom parlamentu koji je tamo došao sa liste Orbanove partije Fides.

Dopisnik RTS-a iz Brisela Dušan Gajić ukazuje da od jednog evroposlanika ne treba očekivati senzacionalne rezultate, ali napominje da i taj jedan ima mogućnost da pokreće određena pitanja i inicijative.

"Koliko će to imati veze i ostaviti traga na odnose Balkana i EU, Srbije i EU, ima veze sa tim koliko je poslanik uključen u rad relevantnih odbora i komisija koje se bave proširenjem i Zapadnim Balkanom", objašnjava Gajić.

A pogled na Zapadni Balkan iz poslaničkih klupa EP zavisiće i od njegovog budućeg sastava, posebno zbog predviđanja da bi stranke krajnje desnice, iako ne bi osvojile većinu, mogle da znatno uvećaju broj mesta.

Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je, uoči izbora, biračima poručio da bi trebalo da se zapitaju kako će izgledati "evropski pejzaž" u narednim godinama ako bi svi glasali za ekstremiste.

Dušan Gajić ocenjuje i da je moguće da Evropski parlament bude fragmentiraniji.

"To može da znači komplikovanije donošenje odluka, usporenije reforme, a to je nešto što može da bude bude nepovoljno za Srbiju i one koji očekuju brži proces proširenja", napominje Gajić.

Ko će odlučivati, reći će ne samo birači već i postizborna kombinatorika. Izbori se održavaju od 23. do 26. maja.