Radojičić: Pripremiti Beograd za život sve većeg broja ljudi

"Budžet za 2019. je realno planiran, a stanje u gradskoj kasi je stabilno. Za investicije, u ovoj godini je planirano 19 milijardi dinara, tačnije 45 odsto više nego u prethodnoj godini," izjavio je gradonačelnik dr Zoran Radojičić za magazin "Sedmica" Prvog programa Radio Beograda.

"Ove godine planirano je da gradimo gondolu. U ovom trenutku se radi projekat i očekujemo da će do kraja maja biti završen, i da ćemo tada imati sve dozvole. Planirano je da se projekat realizuje u roku od 270 dana i postoje realne šanse da to bude do kraja godine ili početkom sledeće godine", rekao je Radojičić.

U ovom trenutku se radi i rekonstrukcija Trga republike i Karađorđeve ulice, a planira se i rekonstrukcija Ulice Kneza Miloša, zajedno sa izgradnjom podzemnih garaža u toj ulici.

"Takođe, ove godine imamo u planu i rekonstrukciju ulica 27. marta, Kraljice Marije, Džordža Vašingtona i Cara Dušana. To su samo neki od planiranih projekata. Zatim, u planu je investiranje u zdravstvo - izgradnja zdravstvene stanice u Borči, na dogradnji Doma zdravlja u Obrenovcu radovi su počeli prošle godine, a završićemo ih ove", ukazao je Radojičić.

Lične karte gradilišta

Beograd je dobio "lične karte" gradilišta. Dr Zoran Radojičić otkriva da je nedavno počeo sa radom softver koji koordiniše rad gradilišta.

"U petak je pušten u rad softver koji koordiniše rad gradilišta. Radi se o tome da kroz koordinaciju ličnih karata gradilišta možemo da sinhronizujemo radove u određenim delovima grada i da na taj način omogućimo da grad funkcioniše na bolji način. Prosto rečeno, ako u jednom delu grada radimo ulicu, da se ne radi istovremeno i neka druga, koja bi značajno onemogućila ljudima da stižu do tih delova grada. S druge strane, takođe je važno da planiranjem rekonstrucije određenog dela grada ili ulice, uradimo u tom trenutku sve, a ne da završimo, pa da se posle ispostavi da ponovo treba da kopamo ili dorađujemo nešto što je rađeno. Na ovaj način će se mogućnost takvih događanja svesti na mnimum. Ne mogu da garantujem da ih neće biti, ali to će biti značajno manje nego pre", naveo je gradonačelnik.

Ukazuje da se sada sa jednog mesta koordiniše rad različitih gradilišta. Svrha je, ističe, da "lične karte" budu dostupne svima koji mogu da utiču na funkcionisanje gradilišta, to jest da se projekti realizuju koordinisano. "Pristup podacima imaće gradski sekretarijati i preduzeća koja učestvuju u radovima", dodao je Radojičić.

Regulisanje saobraćaja

Za rasterećenje najfrekventnijih saobraćajnica važna je strategija razvoja Beograda, odnosno preusmeravanje mobilnosti grada u jednom drugom pravcu, kaže gradonačelnik dr Zoran Radojičić.

"To znači da ljudi više šetaju, više voze bicikle, da se manje voze automobilima, treba da budu šire pešačke zone i da bude sve povezano. Ne možete razviti pešačku zonu, ako nemate dobro planirana parking mesta na obodima te pešačke zone. To je jedan značajan aspekt planiranja grada i rešavanja problema transporta. Ali, istovremeno je važno da se razvija i svest ljudi da u tom pravcu moramo da preusmeravamo razvoj grada", rekao je Radojičić.

Očekuje da Beograd u narednih 10 do 15 godina, prema nekim projekcijama, ima 400.000 do 500.000 stanovnika više.

"Generalno, u svetu sve više ljudi živi u metropolama i to je veliki izazov. Zato je važna strategija razvoja Beograda, da se pripremimo za još veći broj ljudi koji će ovde živeti - i kroz javni saobraćaj, javni transport, gradski prevoz ljudi. Bitno je da razvijemo metro, kako bi ljudi imali drugačije mogućnosti da dođu do centra grada", istakao je Radojičić.

Upravo metro je, pored izgradnje Klinike "Tiršova 2" među najvažnijim projektima, ističe gradonačelnik Beograda za magazin "Sedmica".

"Pored vizije pametnog grada, zelenog i zdravog, za mene su najbitniji: izgradnja klinike ‘Tiršova 2‘, što je i razlog ovolike posvećenosti poslu i metro - vrlo značajan i zahtevan projekat, o kome su, kao i o novoj dečjoj klinci, Beograđani godinama sanjali. U ovom trenutku, za metro se radi prefizibiliti studija. Na njoj je angažovana francuska firma EŽIS koja sarađuje sa timom stručnjaka iz grada i iz republike. Definišu se koraci kako će se i šta raditi u prvoj fazi. Po tom planu, trebalo bi da prva linija počne da se radi krajem 2020. godine", objašnjava gradonačelnik.

Svetski uslovi u Tiršovoj 2

Kada je reč o novoj dečjoj bolnici, dr Zoran Radojičić kaže da se trenutno radi studija izvodljivosti.

"U ovom trenutku se radi fizibiliti studija. Analizraju se podaci dobijeni iz Tiršove, i podaci iz prefizibiliti studije. Na osnovu toga imaćemo plan definitivnog projekta, proceniće se koliko nam tačno treba odeljenja i koje vrste i strukture. Po prefizibiliti studiji, plan je bio da klinika ima 30.000 kvadratnih metara i mislim da ćemo u tom pravcu ići i dalje. Koncept je da u toj bolnici deca provode što manje vremena, tačnije, da sva deca, koja mogu, dođu samo na jednodnevni boravak ili da dođu na terapiju tokom prepodneva", rekao je Radojičić.

Kaže da bi najteži pacijenti koji ostaju u bolnici i njihovi roditelji imali uslove kao u Evropi ili svetu.

"Trebalo bi da imamo jednokrevetne, eventualno dvokrevetne sobe. Intenzivne nege, koje, po savremenim uslovima, zahtevaju visok nivo organizacije, trebalo bi da u skladu s tim budu uspostavljene", kaže Radojičić.

"Tiršova 2" nije samo nova zgrada, već bi trebalo da bude i novi koncept lečenja dece, koji će biti u korak sa svetskim i evropskim standardima, ukazuje gradonačelnik Beograda

"Ako se u septembru završi studija izvodljivosti, iza toga bi išao tender za projekat i za izgradnju i početkom 2020. godine mogli bismo da očekujemo početak radova", ističe Radojičić.

Pozicioniranje na turističkoj mapi sveta

Govoreći o turizmu, dr Zoran Radojičić je istakao da je u prethodnoj godini najviše turista bilo iz Turske, Kine, zemalja u okruženju – Rumunije, Bugarske, zatim iz zemalja zapadne Evrope.

"Stvarno je širok dijapazon ljudi koji dolaze u Beograd. Imamo neke okvirne podatke za prošlu godinu, po kojima je jasno da imamo povećanje u odnosu na 2017. godinu. U različitim parametrima - od broja turista, do broja noćenja - to povećanje se kreće od 15 do 20 odsto, tako da se u tom pravcu razvijamo dobro", ističe Radojičić.

Ukazuje da sve više ljudi u svetu putuje, traži nove destinacije i da je zato važno da se dobro pozicioniramo, da možemo da ih prihvatimo.

"Najbolja reklama je ako ljudi koji dođu u Beograd, odu zadovoljni. Sve više turista interesuje naše kulturno blago, sve više njih posećuje muzeje. Imamo podatak da čak 40 odsto turista koji dođu iz inostranstva, posećuje naše muzeje i interesuju se za naše kulturno blago. Potrebno je naglasiti i da sve što se ulaže u Beograd i njegovu infrastrukturu na direktan ili indirektan način se odražava i kroz turizam", rekao je Radojičić.

Gondola je jedan od projekata za koji očekuje da bude turistička atrakcija.

"Osim toga, ona će biti značajna i interesantna našim građanima. Očekujemo da gondola promeni izgled Beograda", zaključio je gradonačelnik Radojičić.