Plemeniti srednjovekovni grad Koznik

Strmom planinskom kosom, do utvrđenja i dan danas mogu samo koze, koje su kako predanje kaže iznosile materijal za njegovu izgradnju. Dok se ne završi novi put, do Kozničkog podgrađa prilazi se sa južne, pitomije strane. Ostaci nekadašnjeg grada, o kome je vodio računa neimar Najdan, vidljivi su na svakom koraku.

"Zapis postoji da je za vreme njegovog tog majstorskog dela bilo 10 000 kulučkih dnevnica godišnje na Kozniku. I bilo je 18 porodica Roma, takozvanih Džeme cigana, koji su izrađivali 30 000 vrhova strela za Kneza Lazara, za Đurđa Brankovića, kasnije dobrim delom i za Turke", kaže Ilija Jakanović, saradnik Zavičajnog muzeja Župe Aleksandrovačke.

Kosinom do Koznika dolazio je i njegov osnivač knez Lazar sa suprugom Milicom, kasnije i njihov sin Despot Stefan.

U "plemenitom gradu", kako je zapisano doneto je više povelja. U jednoj je grad dat na upravljanje vlastelinu Radiču Postupoviču, u epovima opevanom Rajku od Rasine.

Koznik je imao 27 kula. Sačuvano je osam, a prilikom arheoloških istraživanja pronađena je cisterna sa četiri bunara. Cisterne, odnosno bunari, služili su za sakljupljanje atmosferskih padavina . U njima je bistra voda što znači da i posle više vekova ovakav sistem funkcioniše.

Na prvi pogled neosvojiv, Koznik je izazov posetiocima. Vladimir Rašković, direktor TO Aleksandrovac navodi: "Ja mislim da je jedan od srednjovekovnih gradova na najvišoj nadmorskoj visina na Balkanu, mami svojim izgledom i pored planinara i obične turiste koji dolaze u Župu zbog našeg vinskog turizma."

Brojni gosti, u obližnjim selima, podstakli su razvoj turizma.

"Ima i domaćih i stranih gostiju. Ovog leta je bilo dosta inostranih turista, tako da je ova sezona bila odlična", kaže Jelena Erić, ugostitelj iz Grčaka.

Magičnom gradu podno Željina neophodna je detaljna rekonstrukcija. Da bi odoleo zubu vremena i ono što je važno, postao bezbedniji za radoznale posetioce.