Cvet feniks – Natalijina ramonda, simbol stradanja srpskog naroda

Višestruka simbolika Natalijine ramonde govori o srspkom narodu, iskušenjima koja je prošao tokom i posle Prvog svetskog rata i o vaskrsnuću Srbije.

Krajem 19. veka u okolini Niša ovaj cvet je primetio dvorski lekar Obrenovića, Sava Petrović. Ramonda njemu duguje otkriće, a kraljici Nataliji Obrenović ime – inspirisano njenom lepotom.

"Ramonda Natalija je vrsta koja je na ovom području živela još pre ledenog doba, preživela glacijaciju i danas naseljava područje centralnog Balkana. Možemo je naći u severnoj Grčkoj, Makedoniji, delovima Srbije", objašnjava asistent na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu Tomica Mišljenović.

"Raste na planini Nidže čiji je najviši vrh Kajmakčalan, gde se odigrala jedna od najvažnijih bitaka u Prvom svetskom ratu, gde je srpska vojska 1916. godine odnela važnu pobedu", dodaje istoričar Aleksandar Todosijević.

Stara planina, Jelašnička i Sićevačka klisura, njeno su stanište u Srbiji. Ima je i u botaničkoj bašti u Beogradu, a najlepša je u proleće kada cveta. I pošto se osuši, dovoljna je kap vode da oživi. Zato je zovu i cvet feniks.

"Ova biljka je dobar simbol primirja zato što se može povezati sa golgotom koju je vojska prošla u Prvom svetskom ratu i nakon toga uspela da pobedi", kaže Mišljenović.

Pozadina amblema je crno-zelena traka Albanske spomenice.

"Albanska spomenica je medalja koju su dobili srpski vojnici prilikom povlačenja preko Albanije kao čin izuzetne hrabrosti", kaže Todosijević.

U čast hrabrih predaka i žrtava Velikog rata, Britanci s ponosom ističu crvenu bulku – popi a Francuzi plavi različak. I jedan i drugi, građani s ponosom nose, a prihod od prodaje ide porodicama ratnih veterana.

Natalijinu ramondu najčešće možete videti na reverima funkcionera, javnih ličnosti i novinara. Nosi se nedelju dana pre, kao i na dan samog praznika. Iako se ovaj amblem koristi od 2012. godine, još nije zaživeo među građanima.

Број коментара 6

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.