Dačić: Kfor da ostane u nesmanjenom sastavu na KiM

Ivica Dačić je podsetio da je Kfor bitan garant Briselskog sporazuma i da je važno da svojim aktivnostima bude statusno neutralan.

Na otvaranju 6. NATO nedelje u Beogradu, šef diplomatije rekao je da se Srbija protivi transforamaciji bezbednosnih snaga u vojsku Kosova, jer se, kako kaže, time krši rezolucija 1244 i ugrožava se regionalna stabilnost.

"Priština očigledno ne odustaje od toga, bez obzira što ih formalno tako ne definiše. Ponovo preduzimaju jednostrane poteze koji su potencijal za nestabilnost", rekao je Dačić.

Dodaje da su Srbiji važne garancije da kosovske snage ne mogu da ulaze na sever Kosova bez saglasnosti komandanta Kfora i da očekuje da Kfor deluje preventivno u cilju sprečavanja akcija na sever, jer za to, kako kaže, ima mandat.

"Očekujemo da se jasno osudi nepoštovanje dogovora i da se kaže koja strana krši dogovor, a ne da se obe strane pozivaju na uzdržanost", rekao je šef srpske diplomatije.

Ističe da je KiM glavni bezbednosni izazov i da samo kompromisno rešenje može pozitivno da deluje na podsticanje mira.

Dodaje da odnos Srbije i NATO-a opterećuju događaji iz prošlosti i da je većini građana prva asocijacija bombradovanje 1999. godine, navodeći da je važno što je generalni sekretar Jens Stoltenberg izrazio žaeljenje zbog civilnih žrtava bombradovanja.

"Nedavno je to učinio i američki ambasador Kajl Skot", istakao je Dačić.

Kada je reč o tome šta NATO može da učini da bi se odnos sa Srbijom poboljšao, šef srpske diplomatije je naveo da bi to bilo  – protivljenje transformaciji kosovskih bezbednosnih snaga, pomoć u očuvanju kulturnog nasleđa na KiM, kao i u izgradnji infrastrukturnih objekata koji su porušeni u bombradovanju.

"Naš zadatak u Ministarstvu spoljnih poslova je da javnom mnjenju objasnimo suštinu saradnje sa Alijasnom", rekao je Dačić.

Ministar je istakao da je Srbija opredeljena za dalji razvoj saradnje sa NATO-om i da to uspešno čini od pristupanja Partnestvu za mir, navodeći da se politika vojne neutralnosti Srbije ne dovodi u pitanje.

S druge strane, rekao je šef srpske diplomatije, Srbija uvažava opredeljenje suseda za članstvo u NATO.

"U tom smislu očekujemo razumevanje za našu saradnju sa zemljama koje nisu članice NATO-a, jer one nisu na štetu naših odnosa sa državama članicama Alijanse", rekao je Dačić.

NATO o transformaciji bezbednosnih snaga Kosova

"NATO ne kaže da je protiv transformacije bezbednosnih snaga Kosova, jer je to pravo vlasti na Kosovu, ali svaki razvoj mora biti sproveden u skladu s Ustavom i u uz konsultacije s međunarodnom zajednicom", izjavio je Robert Pščel iz Odeljenja za javnu diplomatiju NATO-a na otvaranju 6. NATO nedelje u Beogradu.

"Ako bismo im oduzeli to pravo onda znamo kakva je tamo situacija i šta bi to značilo. Međutim, više puta smo rekli da svaki razvoj mora biti sproveden u skladu sa Ustavom na Kosovu i u konsultaciji sa međunarodnom zajednicom", rekao je Pščel.

Kada je reč o prisustvu Kfora na KiM, Pščel, kaže da ne postoje planovi da se nešto smanjuje ili menja, te da njihovo prisustvo zavisi od bezbednosne situacije.

"Stav NATO je da se nastavi traganje za rešenjem prihvatljivim za sve strane", rekao je Pščel.

Dodaje da NATO i svih 29 članica deli zajednički interes sa Srbijom, a to su mir i stabilnost u regionu.

"Ima još mnogo mitova ne samo o NATO-u već i o odnosima NATO-a i Srbije. Nadamo se da ćemo uspeti da razbijemo neke od njih", rekao je Pščel.

"Debatu o osiromašenom uranijumu zasnovati na činjenica"

Upitan za posledice NATO bombardovanja u Srbiji i posledice po zdravlje građana Srbije, Pščel je naveo da osiromašeni uranijum "koriste neke zemlje u određenim situacijama" i istakao da ne postoji međunarodna zabrana za njegovo korišćenje.

"Od 1999. godine mi uzimamo ta pitanja veoma ozbiljno. Osnovali smo poseban komitet NATO-a, u kojem su učestvovale i zemlje regiona, predstavnici UN, OEBS-a i zaključci tog tela su bili da nema dokaza štetnosti osiromašenog uranijuma na zdravlje ljudi. U tom trenutku nije bilo dokaza, a koliko znamo ne postoje novi dokazi", rekao je Pščel.

Navodi da mu se čini da se radi o pretpostavkama koje se promovišu, te ponovio da naučni dokazi za tvrdnje o posledicama na zdravlje ljudi ne postoje, te dodao da bi, kada bi postojali, NATO to ozbiljno razmotrio.

"NATO i Srbija imaju iste strateške ciljeve"

Ambasador SAD Kajl Skot je na otvaranju 6. Beogradske NATO nedelje naveo da NATO i Srbija imaju iste strateške ciljeve – Evropu koja je ujedinjena, slobodna i u miru.

"Srbija nije članica NATO-a i ne želi da to postane, ali mi smo ovde iz dva razloga i to da postignemo zajedničke ciljeve i partnerstvo. NATO je posvećen miru, zajedničkim vrednostima i vladavini prava, a Srbija je bitan partner i ona će doprineti strateškim ciljevima da se postigne snažna i dugotrjna stabilizacija Srbije i regiona", rekao je Skot.

Dodaje da je Amerika Srbiju smatra vitalnim partnerom i dodao da je Srbija jedina zemlja u kojoj se NATO pojavio kao otvoreni ratni neprijatelj, ali je sada situcija promenjena i to, kaže, daje optimizam po pitanju mira u celom regionu i mira između Beograda i Prištine.

"Najočiglednija uloga NATO-a u regionu jeste da osiguramo sigurnost i stabilizaciju, a iste ciljeve ima i Srbija. Zahvaljujući Rezoluciji 1244 i povelji 4 UN, Kfor je vojna organizacija koja se stara da postoji mir i sloboda kretanja za sve zajednice na KiM. SAD ima najviše vojnika i to radimo kako bismo se postarali da švi građani Kosova imaju mir i da budu sigurni", rekao je ambasador.

Bjornstad: Poštujemo neutralnost Srbije

Norveška je zabrinuta zbog nedostatka svesti o kibernetičkim napadima, izjavio je ambasador te zemlje u Srbiji Arne Sanes Bjornstad. Poručio je da bi Srbija trebalo da preduzme mere da se zaštiti od kibernetičkih napada, kao i da radi sa NATO-om na unapređenju bezbednosnih opcija.

Bjornstad je na panelu u okviru šeste Beogradske NATO nedelje, rekao da je veoma važno brzo reagovati zbog izazova sa različitih strana, te da je odluka doneta na Samitu da se uspostavi kontrahibridni tim za podršku možda najvažnija.

"Jer, tradicionalni ratovi i neki hibridni ratovi koje vidimo u tradicionalnim vojnim sredstvima ostaju, ali sada vidimo sve više kibernetičke napade", rekao je ambasador Norveške.

Prema njegovim rečima, jedan od zaključaka Samita je da je potrebno da odnosi EU i NATO budu bliži, te dodao da se o tome govori već neko vreme u Briselu.

Naveo je da čak i ako Srbija ne odluči da se pridruži NATO, biće sve bliža toj vojnoj alijansi i istakao da je to činjenica.

"Podržati dogovor Beograda i Prištine"

Direktorka Centra za evroatlanstke studije Jelena Milić je na otvaranju 6. Beogradske NATO nedelje navela da, ako srpsko društvo želi članstvo u EU, kao i evroatlantske integracije, onda će podržati i rešenje u dogovoru Beograda i Prištine koje će Srbiju ostaviti na putu evrointegracija i obezbediti joj dalji razvoj.

Ističe da evroatlantske integracije regiona, i zemljama u regionu i Srbiji, kao i evroatlantskoj zajednici, moraju biti primarni cilj i da se ovogodišnja NATO nedelja održava u vrlo dinamičnim okolnostima, čak i za region Zapadnog Balkana, koji se nalazi u bitnom istorijskom trenutku.