Polemika Đurića i Sabine Šter o promeni granica

Marko Đurić i Sabine Šter su na panelu posvećenom dijalogu Beograda i Prištine na Beogradskom bezbednosnom forumu izneli svoje stavove o rešenju za KiM.

Đurić navodi da ne treba bežati od pitanja menjanja teritorija, ako to rešava problem. Šterova, međutim, ocenjuje da je i sama priča o promeni granica imala negativne efekte na Balkanu.

"Ako postignemo dogovor oko dva važna otvorena pitanja – statusa i teritorije, ako uspemo da se rukujemo, uveren sam da će se odnosi Srba i Albanaca na Balkanu promeniti nabolje", istakao je Đurić.

Beograd, kako je rekao, traži da se razume srpski stav.

"Treba da delujemo veoma obazrivo i dođemo do kompromisnog rešenja. Ne treba bežati ni od pitanja menjanja teritorija, ako to rešava problem", rekao je Đurić.

Na izjavu direktora Kancelarije za KiM da treba rešavati suštinske probleme, a to su status i teritorija, reagovala je Sabine Šter i navela da to ne vodi ka održivoj soluciji.

Ukazala je da treba rešiti najpre pitanja koja su na stolu, a koja nisu rešena, te konstatovala da se nije mnogo napredovalo u dijalogu proteklih meseci.

"Promene granica na Balkanu duž etničkih linija pokazale su se kao opasne i su suprotnosti su s bezbednošću regiona, ali i Evrope", primetila je Šterova.

Komentarišući govor predsednika Austrije Aleksandera van der Belena na Forumu, koji je pomenuo Južni Tirol kao dobro rešenje, Šterova je primetila da istovremeno iz Beča stižu zahtevi političara da se uvede dvojno državljanstvo za austrijsku manjinu u tom delu Itaije.

Berlin je i na to reagovao, navela je Šterova i dodala da je i sama priča o promeni granica imala negativne efekte na Balkanu.

"Žalim što se ide tim putem. Da smo o ovome razgovarali 2006. bilo bi u redu, ali sada 2018. mislim da treba da živimo sa stanjem na terenu", poručila je Šterova.

Đurić je uzvratio da, ako pitanje teritorije nije srž nerešenih problema, zbog čega je onda 2008. tako veliki deo međunarodne zajednice stao iza ideje promene granice uzimajući određenu teritoriju od Srbije.

"Ako je danas 2018. gde navodno nije reč o teritoriji, očigledno da je odluka iz 2008. promenjena, jer je tada sve bilo vezano za našu teritoriju, a tada smo bili članica UN u priznatim granicama, imali smo demokratsku državu, bili smo članica Saveta Evrope, OEBS-a, i imali smo prozapadnu vladu", naveo je Đurić.

Dodaje da je želja Beograda da se fokus usmeri na ono što je moguće kao rešenje, dodajući da je na panelu čuo da Albanci ne žele da im neko uzima teritorije, ali je poručio da to neće ni Srbi.

"Što ne želite za vas, ne želite ni drugima", poručio je i ponovio da treba naći kompromisno rešenje.

Đurić: Jednostrane akcije moraju prestati

Šterova je pomenula da postoji jasna evropska perspektiva za zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Kosovo, naglasivši da Beograd i Priština moraju rešiti svoje međusobne nesuglasice pre prijema u članstvo.

Dodala je da pokušaj transformacije KBS u vojsku Kosova za nju nije neočekivan, jer, kako kaže, bez toga se dovodi u pitanje državnost Kosova.

Na to je reagovao direktor Kancelarije za KiM i upozorio da je potrebno uzdržavanje od jednostranih akcija.

"Posle toliko godina rata, konflikta, bez političkog rešenja na vidiku, neko ponovo preduzima jednostran korak pokušavajući da promeni stanje na terenu u cilju militarizacije. To može samo da nas vodi ka daljoj eskalaciji. Jednostrane akcije moraju prestati", naveo je Đurić.

Ističe i da svako rešenje, ako se do njega dođe, definitivno neće značiti da će Beograd i Priština ostati bez Srba ili Albanaca.

Dodaje da Srbi i Albanci ne treba da budu ničija šahovska tabla.

"Ima izvan našeg regiona mnogo onih koji vide naš region kao mogućnost da pokažu svoju snagu i politički interes", rekao je Đurić.

Poručio je da niko neće doneti Prištini na kao poklon ono što treba da materijalizuje njihove snove, niti će magičnim štapom da ispuni naše vizije kako Rezulcuija 1244 SB UN treba da bude implementirana, ili Ustav na celoj teritoriji.

"Jasno je da je potreban kompromis", ponovio je direktor Kancelarije za KiM.

Naveo je i da je na početku dijaloga postignut dogovor da se svi sporovi rešavaju za pregovaračkim stolom, ali da ono što se dešava sada nije u tom duhu.

Niko, napominje, ne želi podele duž etničke linije, ali podseća da je jednostrano proglašena nezavisnost 2008. godine bila etnička podela.

"Srbija je multietničko društvo. Ali ono što se desilo 2008. godine je bila podela etnička, i duž etničkih granica, jednostrano proglašena nezavisnost na osnovu većine Albanaca", rekao je Đurić.

Šterova: Intenziviranje dijaloga u 2019. 

Učesnik panela, poslanik u kosovskoj skupštini Iljir Deda rekao je da, ako želimo mir, moramo da zaboravimo na to da jedna strana gubi sve, a druga dobija sve, već obe strane treba da dobiju.

Politički analitičar Agon Malići smatra da će izostanak sveobuhvatnog rešenja negativno uticati na demokratske procese u istčnoj Evropi.

Poslanica Gordana Čomić smatra da se mora ukloniti etiketiranje, jer, kako kaže, samo stavljamo imena na neke procese, pa se tako u Srbiji Kosovo naziva takozvano Kosovo, a nikoga ne zanima šta će sa njim biti.

Upitani za predviđanja za narednu godinu, učesnici panela takođe su imali oprečna mišljenja, ali je preovladala zabrinutost zbog situacije u kojoj bi se EU mogla naći posle izbora za Evropski parlament.

Đurić smatra da ćemo 2019. godine imati novu Evropu i novi balans moći u Briselu u mnogim aspektima.

"Ne mogu predvideti u kom pravcu, ali to govori da treba da iskoristmo vreme do sredine iduće godine da pokušamao da implementiramo dogovore iz dijaloga i pokušamo da nađemo rešenje", rekao je direktor Kancelarije za KiM i izrazio uverenje da ćemo i dalje imati mir.

Iljir Deda je prognozirao da će Kosovo sigurno imati nove izbore i novu vladu i dodao da će EU i SAD morati da popune vakuum koji će nastati do formiranja nove EK i njenog upoznavanja sa situacijom.

Čomićeva smatra da ćemo videti još više onoga što smo i do sada mogli da vidimo, ali da bi ona želela da vidi više odgovornosti.

Malići strahuje da će na Kosovu doći do većeg broja incidenata, koje smo već videli oe godine u pokušaju da se stvori nova realnost na terenu.

Šterova je zaključila panel pozitivnom ocenom uz očekivanje da će pregovori biti nastavljeni i da će se Beograd i Priština približiti rešenju.