Kako olakšati put do neophodne socijalne pomoći

Građani se žale kada moraju da tuže najbliže srodnike za izdržavanje dece, jer u suprotnom ne mogu da dobiju socijalnu pomoć. Negoduju i radno sposobni korisnici jer im se socijalna pomoć umanjuje na osnovu različitih kriterijuma, a na devet meseci radi se revizija rešenja.

"Najbolje bi nam bilo da nema prekida, jer ide na devet meseci, da bismo mogli stalno da dobijamo", kaže jedan sagovornik.

Za mnoge je najveća prepreka više stambenog prostora i zemljišta nego što zakon propisuje kao uslov za socijalnu pomoć.

"U tom slučaju, on mora da dâ saglasnost da se stavi hipoteka na taj višak, da bi se obezbedila naplata potraživanja i to je negde u valorizovanom iznosu isplaćene novčane socijalne pomoći", kaže Sanja Milatović iz Centra za socijalni rad u Beogradu.

Sve što je više od pola hektara zemlje, odnosno hektar kod nesposobnih za rad, smatra se viškom.

Veliko imanje, za bolji život najstarijih u selima koja se gase, ne znači mnogo, smatra poverenica za zaštitu ravnopravnosti i zato je pokrenula inicijativu za izmenu tog kriterijuma.

"Često imate te ljude kojima je zemlja potpuno zaparložena, kuća vam prokišnjava, vi ste sami u tom domaćinstvu, deca su vam daleko ili ih nemate, i to je sigurno jedna od odredaba koju je najbitnije izmeniti. Dakle, relaksirati taj zemljišni maksimum, povećati ga i uvesti dodatni kriterijum da li se može ostvariti prihod od te zemlje koju posedujete", navela je Brankica Janković.

Tokom 2017. i od početka ove godine zaštitniku građana žalilo se 56 osoba jer su u centrima za socijalni rad odbili da prime zahtev za socijalnu pomoć, uz usmeno obrazloženje da ne ispunjavaju uslove.