Stejt department o Srbiji

Saliven u samom obraćanju nije pominjao Srbiju, a Glas Amerike navodi da se u izveštaju kao najveći problemi, kada je reč o ljudskim pravima u Srbiji, izdvajaju nedostatak nezavisnosti u pravosuđu, korupcija, mešanje u privatnost, trgovina ljudima i nasilje protiv pripadnika LGBT zajednice.

Uz podsećanje da su 2016. godine u Srbiji održani vanredni parlamentarni izbori, a 2017. predsednički, u izveštaju se citiraju ocene da su izbori uglavnom bili slobodni, ali da su tokom obe predizborne kampanje "favorizovani provladini kandidati".

Glas Amerike navodi da se u izveštaju ocenjuje i da je pravni okvir za odštetu žrtava kršenja ljudskih prava, počinjenih tokom 1990-ih neadekvatan, a da tužioci za ratne zločine nisu postigli veliki napredak u tim slučajevima.

"Vlada Srbije preduzela je korake da krivično goni zvaničnike, i u policiji i drugde u vladi, nakon što su zloupotrebe razotkrivene u javnosti", ističe se u izveštaju.

Glas Amerike navodi da se uz to u izveštaju dodaje da mnogi posmatrači veruju da su brojni slučajevi korupcije, društvenog i porodičnog nasilja, ostali neprijavljeni i nekažnjeni.

Kada je reč o stanju ljudskih prava na Kosovu, izdvajaju se napadi na novinare, nasilje nad raseljenima, pripadnicima etničkih manjina i LGBT zajednice, rasprostranjena korupcija u vladi, kao i nedostatak nezavisnosti u pravosuđu.

Stejt department podseća da su izbori, održani u junu, ocenjeni kao fer i slobodni, a da je dijalog o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda nastavljen uz prekide, kao i da su se dvojica predsednika saglasila da primene sporazum iz 2015. godine o integraciji sudskog sistema severnog Kosova u nacionalne strukture.

Stejt department navodi i da je vlada preduzela korake da kazni zvaničnike odgovorne za zloupotrebe, ali da mnogi u opoziciji, civilnom društvu i medijima veruju da su visoki zvaničnici odgovorni za korupciju i da za to nisu kažnjeni.