Meštani planinskih sela u užičkom kraju spremno dočekuju zimu

Kišu i maglu na planinama u užičkom kraju preko noći mogu zameniti susnežica i sneg zbog koga se, s prvim jesenjim danima, svako seosko domaćinstvo sprema za dugu i hladnu zimu.

"Prvo drva, seno, onda brašno, stočna hrana. Sve dok nije sneg pao, kad si to pripremio, onda si siguran. Sve je spremljeno, još samo za slavu, ništa drugo i pošečenje (svinjokolj) nismo završili", kaže Marinko Filipović iz sela Lipa.

"Krava nam se otelila, nema da muzem. Krompir smo povadili, prodali. Tako eto, po kući se švrljka, ukuvaš hleba, ukuvaš ručak, Marinko ide okolo i radi, nije nam sad naporno ništa", ističe Razumenka Filipović.

Razumenka spema vunu kako bi isplela čarape koje su u zimskim danima preko potrebne.

"Dođe neko iz Užica, Marinku četvore čarape trebaju vunene, a i ove ženskare traže čarape", navodi Razumenka.

Do prvog snega, ovde je sve spremno za zimu, pa i alternativni prevoz u slučaju zavejanih seoskih puteva.

"Jedva pešice da se dođe, bude nekad šest kilometara da zaledi put, ne može da se dođe", ističe Ivka Bošković iz sela Lipa.

Marinko Filipović kaže da, kad padne sneg, po zavejanim putevima jedino se može konjem.

"Ja sa mojim konjem mogu. Zapadnu u sneg, mora sa konjem, nema drugog prevoza", objašnjava Filipović.

Gotovo da su na sve spremni ovdašnji gorštaci, osim na višedecenijsko, tiho nestajanje života na selu.

"Drva imam, zimnicu imam, sve, za stoku hranu, sve živo imam, samo da ima iko živ ovde od mojih komšija, to mi je najveća moja muka", naglašava Ivka Bošković.

U iščekivanju, kako kažu, čeljadi s kojima će podeliti samoću, u ovdašnjim selima nastavljaju tradiciju predaka i uprkos teškom bremenu godina zimu čekaju uz pune kuće, štale i ambare.