Zapalio se u Varšavi zbog stanja u zemlji

"Ne upućujem nikakve apele sadašnjim vlastima, jer to ne bi donelo nikakv rezultat. Ali želeo bih da lider Prava i Pravde i cela konzervativna nomenklatura primi k znanju da su neposredni krivci za moju smrt i da je moja krv na njihovim rukama", stoji u tom pismu koje su prolaznici našli i počeli masovno da objavljuju na internetu.

U pismu Poljak koji je pokušao da se u znak protesta pretvori u živu buktinju poziva Poljake i Poljakinje da se suprotstave tome što sadašnje konzervativne poljske vlasti guše ljudska prava i građanske slobode, napadaju nezavisnost sudova, uništavaju prirodu, do njihovog dolaska na vlast javni radio i tv servis sada pretvaraju u propagandnu trubu vlade, nepotizmu i postavljanju partijskih aktivista i njima bliskih ljudi na sva mesta u državnoj upravi i preduzećima bez obzira na to da li imaju kvalifikacije ili ne.

Taj Poljak upozorava da je odlučio da umre kao buktinja i stoga što sve odluke u državi najvažniji funkcioneri u državi sprovode kao naređenje iz jednog centra, od lidera vladajuće stranke.

Na očajnički protest naterala ga je i marginalizacija Poljske u međunarodnoj zajednici zbog poteza vlasti koji povremeno izvrgavaju njegovu domovinu i podsmehu u svetu.

Prolaznici ispred Palate nauke i kulture reagovali su brzo, čim se pred njima taj Poljak polio zapaljivom tečnošću i počela da mu gori odeća i ugasili su vatru još pre nego što su stigli vatrogasci i hitna pomoć a odmah je prebačen u bolnicu.

Snimak oproštajnog pisma i apela Poljacima objavilo je na internetu dvoje gradskih odbornika Varšave, a mediji i Poljaci šire dalje apel na internetu.

Poljski Radio RMF nezvanično je saznao da je reč o 54-godišnjem muškarcu s juga Poljske koji se duže vreme lečio od depresije.

Iako je u svetu najpoznatiji protest samospaljivanjem čehoslovačkog studenta Jana Palaha koji se u živu buktinju pretvorio 1969. godine na Vaclavskom trgu u Pragu zbog protesta protiv sovjetske okupacije Čehoslovačke 1968. godine. Smatrajući da su Česi i Slovaci zapali u apatiju i ne bune se više protiv nje, prvi se na takav politički protest odlučio Poljak Rišard Šivjec.

Taj porodični čovek, sredovečni činovnik, polio se benzinom i zapalio u septembru 1968. godine, ni mesec dana od sovjetske invazije, protestujući što su uz sovjetske tenkove u snagama Varšavskog pakta Čehoslovačku avgusta 1968. godine pregazili i poljski.

Šivjec je svoj očajnički protest izveo pred 100.000 ljudi na proslavi žetve koju su na stadionu u Varšavi organizovale komunističke vlasti ali prošao je gotovo neprimećeno zbog cenzure i za njegov protest se decenijama u svetu nije ni znalo.