Može li Srbija da pošalje keš u istoriju?

To što Šveđani imaju najlakši novčanik u Evropi ne znači i da imaju najmanje para. Naime, svaki stanovnik ove skandinavske zemlje ima račun u banci, i gotovo sve plaća karticom. Tek petina svih plaćanja je u kešu, a banke i sindikati podstiču korisnike da ih bude još manje.

"Nepotrebna briga o keš novcu, da li ćete imati tačan iznos, da li morate da pazite na novčanik, bezbednost je bolja i sve to ide u prilog karticama", ističe Dušan Uzelac sa portala Kamatica.

Mana je mogućnost da neko kontroliše gde i kako trošite novac. Građani Srbije o tome još ne treba da brinu, jer tek 14 odsto stanovništva karticu koristi svakodnevno, a 77 odsto njih jednom nedeljno. Iako potpuni prelazak na elektronski novac zavisi od razvijenosti ekonomije, prognoze su da će i kod nas gotovina otići u istoriju.

"Samo zato što postoji alternativa tom gotovom novcu on postaje skup jer njegovo upravljanje, distribucija, bezbednost, habanje i sve te stvari je nešto što ga čini manje prihvatljivim od sledeće generacije, a to je elektronski novac", objašnjava Uzelac. 

Korak ka tome je i upravljanje novcem preko Vibera. Naime, Srbija ima najviše korisnika te aplikacije po glavi stanovnika na svetu, i zbog toga će biti prva zemlja u kojoj se platforma neće koristiti samo za poruke i pozive.

"Proveravate stanje na računu, vršite plaćanje naloga, imate kreirane šablone preko kojih plaćate struju, komunalije. Prenesete sredstva sa vašeg računa na drugi račun i sve to kroz Viber", kaže Ivan Radojičić iz Adiko banke Srbija.

Novac koji se čuva na kartici i vidljiv je samo na Internetu doprinosi smanjenju korupcije i sive ekonomije. Tom logikom išla je i indijska vlada te je iz opticaja povukla najveće novčanice koje čine 86 odsto keša u opticaju.