"Bez olakšica za privrednike nema mesta za povećanje ostalih zarada"

Veći minimalac od januara – to je dogovoreno na sednici Socijalno-ekonomskog saveta, a konačnu odluku o novoj ceni rada od 143 dinara po satu daće Vlada. Ovim povećanjem od 10 procenata, minimalna zarada u 2018. trebalo bi da umesto dosadašnjih 22.880 bude 24.822 dinara.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije i jedan od članova Socijalno-ekonomskog saveta Nebojša Atanacković kaže da je ovo prvi put da se u Savetu došlo do konsenzusa kada je ova tema u pitanju.

"Uvek su sindikati, pa i ovaj put, tražili više, polazeći od socijalnog položaja onih koji primaju te minimalne zarade. Mi zaista smatramo da je potrebno podići ne samo minimalnu platu nego i ostale zarade, ali očigledno je da privreda nema snage za tako nešto bez olakšica privrednicma", rekao je Atanacković gostujući u Dnevniku RTS-a.

Ističe da je potrebno rasteretiti privredu i u finansijskom smislu.

"Na početku razgovora juče smo rekli da možemo prihvatiti bilo koje povećanje pod uslovom da se to ne odrazi na lošije poslovanje u narednoj godini... Bili smo spremni da prihvatimo povećanje koje bi bilo na nivou projektovanog BDP-a, negde oko tri odsto, ništa više od toga. Spremni smo da prihvatimo i više, 154 koliko su tražili sindikati, ako se vlada odrekne dodatnog prihoda. Nije logično da više damo zaposlenom, a da i država uzme više kroz budžet", objasnio je Atanacković.

Na pitanje da li će jedna od tema sa predstavnicima MMF-a biti i pitanje neoporezivog dela zarada, Atanacković kaže da će verovatno biti, iako je to manje značajna tema u tom razgovoru od teme povećanja plata u određenim sektorima javne potrošnje.

"Nisam siguran da će to uzeti pažnju, ali povećanje od 10 odsto je ozbiljno povećanje jer je bilo manje od osam odsto u prethodnom periodu", istakao je predsednik Unije poslodavaca.

Budžet bi se, smatra, mogao puniti i na druge načine, kako bi se došlo do povećanja i ostalih, a ne samo minimalnih zarada.

"Očigledno da zbog toga što se linearno oporezuju zarade i vrši preraspodela ne možemo da očekujemo bogzna kakvo povećanje, jer je rast BDP-a ograničen. Očekivali smo da će biti tri ili više odsto. Daj bože da bude preko dva, ali to je nedovoljno da bi zarade mogle da rastu na nivou od 10 odsto ili više od toga. Sve preko toga bi nas vuklo u inflaciju ili nova zaduživanja", rekao je Atanacković.

Objašnjava da nemamo dovoljno sredstava za investicije koje bi dolazile iznutra.

"Očekujemo uvek neke investicije iz sveta, a razglog je suviše veliko opterećenje privrede. Imamo relativno skroman porez na profit, koji je 15 odsto, ali mi do profita ne možemo doći zbog parafiskalnih nameta, tako da je privredniku svejedno, on na kraju vidi sam rezultat, ako nema mesta za nove investicije, za širenje posla, nova zapošljavanja, onda privreda ostaje tu gde je, a očekivati razvoj iz direktnih stranih investicija nije dugo održiv", zaključio je Atanacković.