Još jedan zaštićeni svedok na suđenju Stanišiću i Simatoviću

Zatvorena sednica je najviši nivo zaštite identiteta svedoka pred međunarodnim sudskim Mehanizmom, pravnim naslednikom Haškog tribunala, koji sudi Stanišiću i Simatoviću.

Na Tviter nalogu Mehanizma jutros je objavljeno da je pseudonim pod kojim svedok daje iskaz RFJ-107.

Na kratkom otvorenom delu zasedanja, iz reči predsedavajućeg sudije Bartona Hola moglo se zaključiti da svedok nije u sudnici u Hagu već da svedoči preko video-veze.

Suđenje Stanišiću i Simatoviću biće nastavljeno sutra. Prvooptuženi Stanišić proces prati iz Beograda, gde je na privremenoj slobodi na koju ga je raspravno veće pustilo zbog bolesti.

Juče je iza zatvorenih vrata svedočio zaštićeni svedok RFJ-108.

Javnosti je ostalo nedostupno o čemu su današnji i jučerašnji svedok svedočili.

Pre njih, od početka ponovljenog procesa, 13. juna, na javnim sednicama su protiv Stanišića i Simatovića svedočili: RFJ-153, Radoslav Maksić, Džon Vilson, RFJ-072, Vlado Vuković, RFJ-066, Marko Miljanić, Luka Brkić i još jedan zaštićeni svedok.

Svi su svedočili o ulozi Stanišića i Simatovića u formiranju, naoružavanju i zapovedanju srpskim snagama u samoproglašenoj SAO Krajini, kao i zločinima koje su te formacije počinile nad hrvatskim civilima, 1991-92.

Od nastavka suđenja posle letnje pauze u radu suda, 22. avgusta, tužioci su se usredsredili na napad JNA i srpskih snaga na selo Škabrnja u Kninskoj Krajini, u novembru 1991.

Po svedoku Miljaniću, koji je bio komandant hrvatske odbrane sela, srpske snage su tokom napada ubile 75 Hrvata, pretežno civila.

Po optužnici, ta zlodela počinile su formacije pod kontrolom SDB Srbije, odnosno Stanišića i Simatovića.

Bivšeg šefa SDB Srbije Stanišića (66) i njegovog pomoćnika Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.

Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009., prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013. godine, Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Međutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

Ponovljeni proces Stanišiću i Simatoviću poslednji je u kojem će sudije utvrđivati da li su bivši zvaničnici Srbije krivi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.

Pred Haškim tribunalom nijedan državni funkcioner Srbije nije bio osuđen za ta zlodela.