Samit u Bečićima: Slični ekonomski problemi zemalja regiona

Aleksandar Vlahović je u Bečićima na Samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona kazao da je Srbija uspela da stabilizuje javne finansije.

"Smanjen je fiskalni deficit sa šest na 1,4 odsto, a spoljnotrgovinski deficit je tri puta manji nego 2012. godine", rekao je Vlahović i dodao da u Srbiji predstoji restrukturiranje javnog sektora.

Guverner Narodne banke Makedonije Dimitar Bogov rekao je da bi ekonomski rast te zemlje bio brži da su stabilnije političke prilike.

"Planirali smo da rast ove godine bude četiri odsto, ali posle formiranja nove vlade projekcije su da će biti 2,5 odsto", rekao je on i podsetio da je prošle godine rast bio 3,8 odsto i da je 50 odsto robe za izvoz obezbeđeno zahvaljujući novim kapacitetima fabrika u auto-industriji.

Istakao je da je kriza u Makedoniji smanjila potrošnju i investicije.

"U prvom kvartalu ove godine nije bilo rasta BDP-a, što znači da je zbog krize ekonomskog rasta uzet porez", rekao je Bogov.

Viceguverner centralne banke Kosova Fefmi Mehmeti rekao je da u mnogim zemljama loši krediti premašuju udeo od 20 odsto u ukupnim kreditima, a na Kosovu 4,3 odsto.

Naveo je da je efektivna kamatna stopa na kredite sada sedam odsto, a prošle godine je bila 7,45 odsto.

Mehmeti je istakao da je javni dug na Kosovu zakonom ograničen na 40 odsto BDP-a, a da je sada realno mnogo manji.

"Ove godine očekujemo privredni rast od 3,7 odsto, a prošle godine bio je 3,4 odsto", rekao je Mehmeti i dodao da se na Kosovu stimulišu mala i srednja preduzeća koja su značajni izvoznici, kako bi se smanjio spoljnotrgovinski deficit.

Prema njegovim rečima, vlast na Kosovu preduzima mere da se spreči uvoz robe koja se proizvedi na domaćem tržištu.

Guverner centralne banke Albanije Gent Sejko istakao je da u toj zemlji rastu krediti u lokalnoj valuti, ali je i dalje visok stepen evrizacije, odnosno 75 odsto trgovinskih transakcija je u evropskoj valuti.

On je rekao da je za Albaniju poželjna stopa privrednog rasta od pet odsto.

"Kredit MMF-a koristimo da bismo smanjili javni dug u narednih deset godina sa sadašnjih 72 odsto na 60 odsto", rekao je Sejko.

Guverner centralne banke Bosne i Hercegovine Senad Softić rekao je da je prošle godine stopa privrednog rasta u BiH bila 2,65 odsto, a da je nezaposlenost iznosila 25,4 odsto.

"Nenaplativi krediti imaju udeo od 11,8 odsto, a kamatne stope su najniže u poslednjih četiri-pet godina", rekao je Softić.

Na pitanje kakva su iskustva zemalja regiona u saradnji sa MMF-om, Softić je rekao da bi BiH bila u lošijoj poziciji da nema program sa tom međunarodnom finansijskom institucijom.

"Od poreskih prihoda BiH prvo plaća redovne unutrašnje obaveze, zatim inostrani dug, a ono što preostane koristi za investicije, što je malo i zato je važan novac MMF-a", ocenio je Softić.

Guverner Narodne banke Hrvatske Boris Vujčić rekao je da ta država poslednjih godina nije imala aranžman sa MMF-om.

Na pitanje kad će Hrvatska uvesti evro, on je rekao da bi od toga bila veća korist nego što bi bili troškovi, jer čim se smanji rizik kursa, padaju i kamate.

Dodao je da bi svaka zemlja trebalo da razmisli i da ne ide prečicom ako može redovnim putem da uđe u evrozonu.

Guverner Centralne banke Crne Gore Radoje Žugić kazao je da je ta država uvela evro iako još nije članica EU zato što je imala visoku inflaciju, drugu na svetu, zbog slabosti domaće valute.

"Uvođenje evra bilo je magnet za privlačenje stranih investicija", rekao je Žugić.