Sloboda medija osnov demokratskog društva

Na konferenciji, koju su organizovali Misija OEBS-a u Srbiji, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Ambasada Australije u Srbiji govorilo se o Sporazumu o saradnji za bolju bezbednost novinara, koji su krajem decembra prošle godine potpisali predstavnici Republičkog javnog tužilaštva, MUP-a i novinarskih udruženja.

Šef Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio naglasio je da je bezbednost novinara jedan od najznačajnihij elemenata zdrave demokratije i da su slobodni mediji neophodni da bi građani dobili objektivne i pravovremene informacije o stvarima od javnog značaja.

"Državne institucije treba da reaguju kada je ugrožena bezbednost novinara i kada su sprečeni da obavljaju svoj posao", rekao je on i dodao da je Sporazum potpisan između policije, tužilaštva i novinara veoma važan.

Ambasadorka Australije u Srbiji Džulija Fini rekla je da sva demokratska društva treba da podrže slobodne, ali i odgovorne medije.

Australija nema poseban zakon koji štiti novinare, rekla je, već se sloboda izražavanja podrazumeva.

Napadi na novinare su retka pojava, nastavlja ona, zadnji slučaj je bio 2015. godine, ali je policija brzo reagovala i napadači su uhapšeni.

U Srbiji se novinari ne poštuju u onoj meri u kojoj treba, a napadi na novinare ostaju nerešeni, rekla je Fini.

Ambasada Australije je, kako je navela, od medijskih udruženja u Srbiji dobila pismo u kome se traži da ambasada apeluje na vladu da poštuje međunarodne konvencije o zaštiti ljudskih prava i slobode izražavanja, a pominju se i napadi na novinare tokom polaganja zakletve predsednika države, te da policija nije učinila ništa da spreči "grupu huligana".

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Slaviša Lekić kaže da je od početka godine bilo 40 napada (verbalnih pretnji i pritisaka) na novinare i medijske radnike, a da je tokom prošle godine bilo 69 napada na novinare.

"Nisam od onih koji će od predsednika države, ministra unutrašnjih poslova i pravde moliti zaštitu, ne zato što mi je ego veliki, već zato što su u obavezi da štite novinare", rekao je Lekić.

NUNS je od 2008. godine registrovao 541 incident, od kojih su 156 fizički napadi na novinare.

Na nivou regiona, nastavlja on, NUNS vodi bazu fizičkih i verbalnih napada na novinare i od 2014. godine u evidenciji imaju 335 slučajeva od kojih je 117 zabeleženo u Srbiji, što je jedna trećina.

"Ako je za utehu smanjuje se broj fizičkih napada na novinare , a raste broj verbalnih pritisaka. Povećava se broj pretnji preko društvenih mreža", rekao je Lekić.

Pomoćnik ministra kulture Miloš Janković naglasio je da je Srbija napravila dobar zakonski okvir koji podrazumeva medijske slobode, kao i zaštitu i bezbednost novinara.

Podsetio je da Ustav Srbije garantuje pravo na istinito obaveštavanje, da je javno informisanje slobodno i ne podleže cenzuri, da je zabranjena diskriminacija medija, novinara, da se ne sme ugrožavati protok informacija.

"Krivičnim zakonom predviđena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina za svakog ko ugrožava sigurnost lica koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja", pojasnio je on.

Ministarstvo kulture, naglasio je Janković, nastaviće da radi na podizanju svesti javnosti- pojedinaca i institucija o značaju slobode informisanja i zaštite novinara, kao i njihovom doprinosu za demokratsko društvo.

Tužilac Branko Stamenković kaže da Krivični zakon podrazumeva posebnu zaštitu kada se govori o izveštavanju o temama od javnog značaja, ali da u praksi ima poteškoća u njihovoj primeni.

On je rekao da ima nerazumevanja, te da je neophodna edukacija svih aktera - novinara, tužilaca... o tome šta se može očekivati od postojećeg Krivičnog zakona.