Izvor: Lepota i zdravlje, 01.Avg.2017, 13:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

#movethedate: Drugog avgusta ulazimo u ekološki dug!

Dan ekološkog duga dolazi najranije otkako se vrše merenja. To se događa zato što u atmosferu ispuštamo više ugljen-dioksida nego što ga naši okeani i šume mogu apsorbovati, iscrpljujemo zalihe ribe i sečemo šume brže nego što one mogu prirodno da se obnove. Zašto je važno da naučimo šta je Dan ekološkog duga i šta možemo i mi sami učiniti da osiguramo budućnost naše planete? Foto: Thinkstock Već 2. avgusta, najranije otkako se vrše merenja, čovečanstvo će iskoristiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Lepota i zdravlje << godišnje resurse prirode, javlja Mreža za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network, GFN), međunarodna istraživačka organizacija koja je prva uvela metodu izračunavanja ekološkog duga. Emisija ugljen-dioksida najbrži je rastući faktor prekomerne potrošnje i čini čak 60 odsto od ukupnog ekološkog otiska čoveka. Ekološki otisak podrazumeva ljudske potrebe za svim prirodnim resursima – voda, hrana, vazduh, energija, i sl. Dan ekološkog duga označava datum kada godišnja potražnja čovečanstva prema prirodi premašuje ono što Zemlja može da regeneriše u toj godini. Ovaj datum se pomerio sa kraja septembra (mereno 1997. godine) na 2. avgust ove godine, najranije otkako je svet prvi put ušao u ekološki dug početkom 1970-ih. Drugim rečima, čovečanstvo trenutno koristi resurse 1,7 puta brže nego što ekosistemi mogu da se regenerišu. Dakle, globalno koristimo 1,7 planeta a imamo samo jednu. Troškovi ovog globalnog ekološkog prekomernog trošenja postaju sve vidljiviji širom sveta, u obliku nestajanja šuma, suša, oskudice vode, erozije tla, gubitka biološke raznovrsnosti i nakupljanja ugljen-dioksida u atmosferi. Foto: Instagram/au_recycles Prema WWF-ovom Izveštaju o stanju planete, objavljenom u oktobru prošle godine, sve zemlje u našem regionu žive iznad svojih prirodnih kapaciteta. To dokazuju i podaci GFN-a o ekološkom otisku, koji se mere u globalnim hektarima (ghe). To je jedinica za merenje naših zahteva prema Zemlji (ekološki otisak) i sposobnosti Zemlje da udovolji našim zahtevima (biokapacitet). Slovenija se ističe kao zemlja sa najvećim ekološkim otiskom u našem regionu (4,69 gha). Prate je Hrvatska (3,78 gha), zatim Crna Gora (3,63 gha), Bosna i Hercegovina (3,22 gha gha) i Srbija (3,1 gha). Dobra je vest da je u svim zemljama regiona ekološki otisak meren u 2013. godini manji u odnosu na prethodne godine. „Ako svake godine pomerimo Dan ekološkog duga za 4,5 dana unazad, do 2050. godine vratili bismo se u okvire biokapaciteta jedne planete“, ističe Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji. Prema najnovijim podacima, Srbija troši resurse 1,82 planeta. Naš ekološki otisak čine ugljen-dioksid (1,76 gha), obradive površine (0,75 gha), šumski proizvodi (0,48 gha), ribarstvo (0,03 gha), naseljena područja (0,06 gha) i pašnjaci (0,02 gha). Biokapacitet po stanovniku iznosi 1,58 gha, a ekološki otisak je 3,1 gha. Stručnjaci tvrde da bi smanjivanje količine hrane koja se baca za 50 odsto u celom svetu moglo da pomeri datum Dana ekološkog duga za 11 dana, a smanjenje emisija ugljen-dioksida za 50 odsto pomerilo bi ovaj datum za čak 89 dana! Foto: Instagram/globalfootprintnetwork Mreža za globalni ekološki otisak sa 30 partnera širom sveta podstiče pojedince da podrže #movethedate akciju ličnim angažovanjem. To uključuje zabavno i informativno učenje o raznim metodama kojima kroz svakodnevne aktivnosti možemo da smanjimo lični ekološki otisak. Na internet stranici Dana ekološkog duga nalazi se i kalkulator ekološkog otiska kojim se može izračunati koliko prirodnih resursa troši svaki pojedinac, te možete izračunati kada je baš vaš Dan ekološkog duga. Šta vi činite za planetu? Podržite akciju #movethedate čiji je cilj da se ekološki dug odloži za što više dana tako što ćete podeliti svoju fotografiju na Instagramu ili Facebooku sa oznakom #movethedate Hajde da deljenjem ovih fotografija razmenimo ideje o tome na koje sve načine možemo štedeti prirodne resurse naše planete!

Nastavak na Lepota i zdravlje...