Izvor: RTS, 02.Avg.2017, 08:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Planeta danas ulazi u ekološki dug

Danas je Dan ekološkog duga za 2017. Ove godine je, šest dana ranije nego prošle, čovečanstvo potrošilo prirodne resurse koje Zemlja može da obnovi u jednoj godini. To je najranije od kada se rade merenja, javlja Mreža za globalni ekološki otisak, međunarodna istraživačka organizacija koja je prva uvela metodu izračunavanja ekološkog duga.
Otkako je svet prvi put ušao u ekološki dug početkom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 70-ih Dan ekološkog duga pada sve ranije, što znači da se Zemljini resursi troše sve brže. Čovečanstvo trenutno koristi resurse 1,7 puta više nego što ekosistemi mogu da se regenerišu.

"Ono što počinje sada ovde da se dešava su velike suše, povišene temperature, nedostatak šuma, erozije, poplave, dakle to će sve biti u jednoj drastičnijoj meri nego što je to danas", kaže Anđelka Mihajlov ekspert UN za životnu sredinu.
Emisija ugljen-dioksida najbrži je rastući faktor prekomerne potrošnje i čini čak 60 odsto ukupnog ekološkog otiska čoveka, odnosno njegovih potreba za svim prirodnim resursima.
"Ako želimo da u budućnosti imamo čist vazduh, čistu vodu, hranu koja je kvalitetna koja će nam omogućiti da vodimo zdrav život, moramo da promenimo svoje navike, moramo da se ophodimo prema tim prirodnim resursima sa tom mišlju da su oni zaista ograničeni", kaže Sonja Bađura iz Svetskog fonda za prirodu.
Najveći potrošači su SAD i Kina. Srbija troši 80 odsto više od raspoloživih resursa.
"Kao primer možemo dati protok vode kroz Srbiju koji se na nekim mestima smanjio za 20 odsto, što samo govori da i Srbija snosi posledice klimatskih promena, da se priča o ekološkom otisku odražava na vodne resurese kao što se odražava i na šumarstvo, kaže Filip Radović direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije.
Mnistar zaštite životne sredine Goran Trivan kaže da je rešenje u pošumljavanju i da nivo pošumljenosti koji je sada 29 odsto, treba podići na 41 odsto koliko je predviđeno prostornim planom.  
Svetska pošumljenost je 30 odsto, a evropska, koju bismo mogli da dostignemo za 20-ak godina, je 46 odsto.
Kada bi se bar za polovinu smanjila količina hrane koja se baca, datum dana ekološkog duga smanjio bi se za 11 dana, a smanjenje emisija ugljen-dioksida za 50 odsto, pomerilo bi taj datum za čak 89 dana.

Nastavak na RTS...