Izvor: NoviMagazin.rs, 14.Avg.2015, 13:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Velt: Republika Srpska? Gde je to?

Nemački dnevnik “Velt” piše o Republici Srpskoj (RS), kao “crnoj rupi” na turistickoj karti Evrope i navodi da bi niske cene mogle biti jedan od razloga, zašto bi tamo trebalo otputovati.

”Sigurno da ćete tako lepu prirodu, kao na Sutjesci i Jahorini, naći i u Sloveniji, Austriji i Hrvatskoj. Ali teško da ćete naći prenoćište s doručkom za 35 maraka (18 evra), ili na primer u Trebinju svežu pastrmku s roštilja sa krompirom i spanaćem za šest maraka. E, tu >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << teško da možete pronaći zamerku“, piše autor reportaže Alan Pozner.

On napominje da se Trebinje, u kojem se može prošetati osmanlijskim starim gradom i popiti kafu u austrougarskom delu grada pod čuvenim Platanima, nalazi samo pola sata od jadranske obale i preskupog Dubrovnika.

"A na zelenoj pijaci pod platanima možete kupiti čuveni ``sir iz mešine``, domaću šljivovicu, povrće, med, suvo meso…“, piše “Velt”, a prenosi nemački radio “Dojče vele”(DW).

“U kakvu Republiku? Srpsku? Nikad čuo. Gde ti je to? Aaa u Bosni…“, tako počinje reportažu o RS novinar ”Velta”, citirajuci reakcije prijatelja i kolega na pomen da će tamo da putuje.

„A to je već dobar znak“, navodi, Pozner i piše da su užasne slike sada prošlost.

"Još pre 20 godina Bosna i Hercegovina je bila mesto odakle su stizale stravične vesti. Iz gradova poput Sarajeva i Mostara, Banjaluke, Višegrada i Srebrenice stizale su slike kuća u plamenu, kolona izbeglica, vojnika, masovnih grobnica… Ali te užasne slike odavno su prošlost koju i Bosna i Hercegovina (BiH) sada polako može da zaboravi. Došlo je vreme da se zemlja ponovo oktriva kao turističko odredište. I to njen srpski, hrišcansko-pravoslavni deo – RS koja je crna rupa na turistickoj karti Evrope i toliko nepoznata da imate osećaj kao da se radi o Mesecu“, piše novinar i napominje da je multikulturna slika BiH, kao iz Andrićeve „Na Drini ćuprije“ zapravo samo nostalgično sećanje.

”Godine 1995. zemlja je podeljena na dva autonomna entiteta: muslimansko-katoličku federaciju i srpsko pravoslavnu RS. Granica između entiteta je nekadašnja linija fronta iz građanskog rata. Kontrolnih punktova i vojnika više nema. Jedino što upada u oči jeste srpska trobojka pored puta što označava srpski deo države, kao i natpisi na ćirilici. Posvuda su nikle nove crkve. Ali, sa ove, kao i sa one strane granice, govori se isti jezik, svi pripadaju južnoslovenskoj etnickoj grupi naroda i svi plaćaju ``konvertibilnom markom`` koja zapravo odgovara nekadašnjoj nemačkoj marki. Svi imaju istu, jugoslovensku prošlost, svuda se pije šljivovica i svuda je ista balkanska kuhinja. I ovde se turistima govori da je vreme mržnje prošlost, ali ipak nema ni približavanja jednih drugima“, piše “Velt”.

“Kao u nekom propalom braku svi žive u jednoj državi. Nijedan Srbin ne navija za reprezentaciju BiH, a državnu zastavu zovu ``vartina zastava``. I bez obzira na to što su džamije u RS obnovljene sredstvima EU, one ostaju prazne kao što ostaju prazne i pravoslavne crkve u Federaciji BiH”, navodi autor i ističe da je Federacija u ovoj podeli sa pitoresknim Mostarom, Sarajevom gradom partija i hodocasnickim mestom Međugorje dobila bolje karte.

"Ali covek može da poseti oba dela zemlje i to bi zapravo trebalo da učini. Jer i u RS ima lepota koje bi trebalo otkriti: rafting i kajak u kanjonima u okolini Banjaluke, pecanje u kristalno čistoj vodi, skijanje na olimpijskoj Jahorini, vožnja maunti-bajkom, planinarenje ili lov u planinama i prašumama Nacionalnog parka Sutjeska nad kojim kruže orlovi, a stanuju srne i jeleni, divlje svinje, vukovi i medvedi.“, savetuje dnevnik.

List dalje piše o Andrić gradu u Višegradu ili (kako ga autor naziva) "Balkanskom Diznilendu", koji je osmislio Emir Kusturica.

“Emir Kusturica se krstio i prešao na pravoslavnu veru. Za njega je i Radovan Karadžić koji je pred Haškim sudom optužen za genocid i druge zločine, heroj. A u kafićima Andrić grada vise fotografije ostalih heroja: Gavrila Principa, ali i Vladimira Putina…“, piše Pozner i napominje da je Višegrad pre rata bio većinski muslimanski (zapravo je u gradu živelo 70 odsto muslimana), a danas samo oko deset odsto.

„Ali nijedan grad ne odslikava u toj meri tzv. etničko cišcenje kao Srebrenica gde je u julu 1995. ubijeno oko 8.000 ljudi. U Potočarima se mogu videti hiljade belih nišana, a na svakom stoji napisan stih iz Kurana na arapskom i srpsko-hrvatskom“, kaže se u tekstu.

Tu je i Banjaluka, ranije industrijski grad, a danas poznata zahvaljujući univerzitetima, kafićima i barovima, kaže autor.

„Preko dana grad deluje uspavano, jer mnogi stanovnici uživaju preko dana pored Vrbasa gde pecaju i roštiljaju. Sve je idilično do trenutka dok ne dođu dvojica muškaraca srednjih godina koji uzvikuju stare ratnicke parole i uzdižu tri prsta, pozdrav srpskih nacionalista”, piše “Velt”.

"Igor posmatra scenu bez reakcije na licu. Taj gimnazijalac je lokalni heroj – najbolji banjalučki skakac s mosta. On se takmiči i u skokovima sa Starog mosta u Mostaru. A, most koji su gradile Osmanlije, uništen u poslednjem ratu, obnovljen je – takođe zahvaljujući nemačkom novcu. Turistima koji borave u Dubrovniku stari grad u Mostaru i Stari most su omiljena destinacija, a turisticki vodiči rado pričaju da je obnova Starog mosta zapravo simbol prevladavanja mržnje i nasilja. Ali stvarnost je ipak drugacija“, zaključuje Pozner.

Nastavak na NoviMagazin.rs...

Večernje novosti: Velt: Republika Srpska? Gde je to?