Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Avg.2015, 12:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemački novinar otkriva Republiku Srpsku
Nemački dnevnik ''Velt'' piše o Republici Srpskoj (RS), kao ''crnoj rupi'' na turističkoj karti Evrope i navodi da bi niske cene mogle biti jedan od razloga, zašto bi tamo trebalo otputovati.
''Sigurno da ćete tako lepu prirodu, kao na Sutjesci i Jahorini, naći i u Sloveniji, Austriji i Hrvatskoj. Ali teško da ćete naći prenoćište s doručkom za 35 maraka (18 evra), ili na primer u Trebinju svežu pastrmku s roštilja sa krompirom i spanaćem za šest maraka. E, tu teško >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da možete pronaći zamerku", piše autor reportaže Alan Pozner.
On napominje da se Trebinje, u kojem se može prošetati osmanlijskim starim gradom i popiti kafu u austrougarskom delu grada pod čuvenim Platanima, nalazi samo pola sata od jadranske obale i preskupog Dubrovnika.
"A na zelenoj pijaci pod platanima možete kupiti čuveni sir iz mešine, domaću šljivovicu, povrće, med, suvo meso…", piše ''Velt'', a prenosi nemački radio ''Dojče vele''(DW).
''U kakvu Republiku? Srpsku? Nikad čuo. Gde ti je to? Aaa u Bosni…", tako počinje reportažu o RS novinar ''Velta'', citirajući reakcije prijatelja i kolega na pomen da će tamo da putuje.
"A to je već dobar znak", navodi, Pozner i piše da su užasne slike sada prošlost.
''Još pre 20 godina Bosna i Hercegovina je bila mesto odakle su stizale stravične vesti. Iz gradova poput Sarajeva i Mostara, Banjaluke, Višegrada i Srebrenice stizale su slike kuća u plamenu, kolona izbeglica, vojnika, masovnih grobnica… Ali te užasne slike odavno su prošlost koju i Bosna i Hercegovina (BiH) sada polako može da zaboravi. Došlo je vreme da se zemlja ponovo otkriva kao turističko odredište. I to njen srpski, hrišćansko-pravoslavni deo – RS koja je crna rupa na turističkoj karti Evrope i toliko nepoznata da imate osećaj kao da se radi o Mesecu", piše novinar i napominje da je multikulturna slika BiH, kao iz Andrićeve "Na Drini ćuprije" zapravo samo nostalgično sećanje.
''Godine 1995. zemlja je podeljena na dva autonomna entiteta: muslimansko-katoličku federaciju i srpsko-pravoslavnu RS. Granica između entiteta je nekadašnja linija fronta iz građanskog rata. Kontrolnih punktova i vojnika više nema. Jedino što upada u oči jeste srpska trobojka pored puta što označava srpski deo države, kao i natpisi na ćirilici. Posvuda su nikle nove crkve. Ali, sa ove, kao i sa one strane granice, govori se isti jezik, svi pripadaju južnoslovenskoj etničkoj grupi naroda i svi plaćaju "konvertibilnom markom" koja zapravo odgovara nekadašnjoj nemačkoj marki. Svi imaju istu, jugoslovensku prošlost, svuda se pije šljivovica i svuda je ista balkanska kuhinja. I ovde se turistima govori da je vreme mržnje prošlost, ali ipak nema ni približavanja jednih drugima", piše ''Velt''.
''Kao u nekom propalom braku svi žive u jednoj državi. Nijedan Srbin ne navija za reprezentaciju BiH, a državnu zastavu zovu "vartina zastava". I bez obzira na to što su džamije u RS obnovljene sredstvima EU, one ostaju prazne kao što ostaju prazne i pravoslavne crkve u Federaciji BiH'', navodi autor i ističe da je Federacija u ovoj podeli sa pitoresknim Mostarom, Sarajevom gradom partija i hodočasničkim mestom Međugorje dobila bolje karte.
"Ali čmože da poseti oba dela zemlje i to bi zapravo trebalo da učini. Jer i u RS ima lepota koje bi trebalo otkriti: rafting i kajak u kanjonima u okolini Banjaluke, pecanje u kristalno čistoj vodi, skijanje na olimpijskoj Jahorini, vožnja maunti-bajkom, planinarenje ili lov u planinama i prašumama Nacionalnog parka Sutjeska nad kojim kruže orlovi, a stanuju srne i jeleni, divlje svinje, vukovi i medvedi.", savetuje dnevnik.
List dalje piše o Andrićgradu u Višegradu ili (kako ga autor naziva) "Balkanskom Diznilendu", koji je osmislio Emir Kusturica.
Tu je i Banjaluka, ranije industrijski grad, a danas poznata zahvaljujući univerzitetima, kafićima i barovima, kaže autor.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
