Izvor: B92, 05.Sep.2014, 20:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Depresija: Ne verujte u ove mitove i zablude
Poslednjih nedelja priča o samoubistvima je u centru pažnje i sada više nego ikada vidimo efekte nelečene ili pogrešno lečene depresije. Dvoje od troje ljudi, koji su oduzeli sebi život, patili su od teške depresije, piše HuffPost.
Foto: Porsche Brosseau/Flickr.com
Predstavljamo vam mitove i zablude o depresiji koji nas sprečavaju da razumemo ovu bolest.
Iako je osećaj tuge često simptom depresije, nije sinonim za depresiju. Tuga može biti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prolazna i ona nastaje taloženjem loših životnih iskustava i jakih sećanja, ali dolazi i odlazi – nije konstantna.
Depresija, s druge strane, hronično je stanje. Duboka tuga koju osećaju depresivni ljudi ne nestaje tek tako. Depresivni ljudi mogu se osećati prazno, apatično, anksiozno i napeto, što im znatno otežava život i oni osećaju stalni bol.
Stigma je glavni razlog zašto toliko mnogo ljudi bira da pati u tišini, umesto da potraži pomoć. Međutim, depresiju ne možete izabrati ili prigrliti. U pitanju je kompleksni mentalni poremećaj koji utiče na osobu biološki, psihološki i socijalno i ne diskriminiše.
Foto: martinak15/Flickr.com
I dok određene situacije mogu i često jesu okidač za depresivne epizode, sami događaji ne mogu biti razlog za depresiju.
Gubitak voljene osobe, razvod ili neko neprijatno životno iskustvo bi učinili bilo koga tužnim, usamljenim i praznim duže vreme. Ipak, ljudi koji su istinski depresivni imaju ove simtome duže od dve nedelje.
Simptomi mogu biti teški za prepoznavanje i često su različiti, depresija je ozbiljno medicinsko stanje. Na klinici Mejo tvrde da ljudi s depresijom imaju fizički različit mozak i neurotransmitere i hormonski disbalans koji definiše njihovo stanje. Depresija pogađa osobu na svim nivoima, od raspoloženja do fizičkog izgleda.
Emotivni simptomi su često glavne karakteristike koje se povezuju s depresijom, ali tu nije kraj. Mnogo ljudi s depresijom bori se s ozbiljnim telesnim oboljenjima. Nacionalni institut za mentalno zdravlje kaže da se depresija može manifestovati i kroz nesanicu, neobične promene apetita, hronične bolove u mišićima i bolove u grudima. Promovišući ideju da je depresija samo mentalna bolest, zanemarujemo fizičke manifestacije bolesti.
Foto: coloredgrey/Flickr.com
Samo zato što je kod žena dva puta češća, to ne znači da od depresije ne pate i muškarci. Sredovečni muškarci su prošle godine dva puta češće oduzimali sebi život, a većina samoubistava je povezana s depresijom. Muškarci teže priznaju depresiju nego žene plašeći se da ih neko ne vidi kao manje stabilne i jake.
Iako genetska predispozicija može povećati šanse za depresiju, rizik je relativno mali – od 10 do 15%.
Stariji istraživači sugerišu da je depresija ranije bila mnogo više nasledna, ali nove studije pokazuju da ta tvrdnja nije potkrepljena naučno. Ljudi s porodičnom anamnezom u kojoj ima depresije mogu biti svesniji simptoma, ali svako ko oseti simptome ove bolesti treba da se javi lekaru.
S obzirom na to da se depresija manifestuje drugačije kod svake osobe, ovo nije bolest koja lako dozvoljava ljudima da popiju pilulu i sutra se osete bolje. Antidepresivi su standardni tretman koji propisuju lekari, ali nisu jedina opcija. Mnogi ljudi koji pate od depresije odlučuju se za psihoterapiju ili kombinaciju metoda. Većina lekara misli da je kombinovanje psihoterapije i antidepresiva nešto što daje najbolje rezultate. Oni koji se odluče za lekove dobrobiti neće osetiti prvih šest nedelja dok se telo ne navikne.
Foto: Carnie Lewis/Flickr.com
Sve zavisi od simptoma koje pokazujete – kod nekih se lekovi koriste kratko dok se simptomi ne povuku, drugi ih piju celi život, dok se treći odluče na lečenje bez lekova. Nekoliko vrsta psihoterapije nude vrlo efikasne tretmane, koji kod 40 odsto ljudi deluju bolje od lekova.
