Izvor: Politika, 22.Jun.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kiša granata kao psihološko sredstvo
Cilj raketnih napada Hrvatske vojske na gradove u RSK u avgustu 1995. bilo je teranje u beg civilnog stanovništva, kaže Mile Mrkšić
„Ceo Knin je bio zasut raketama iz višecevnih bacača koji se, inače, zbog nepreciznosti ne koriste za napade na naselja a sve što su hteli da gađaju precizno – gađali su precizno... Mene je čudilo što su našu komandu pogodili samo jednom, a mogli su još deset puta”, rekao je bivši komandant Vojske Republike Srpske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Krajine Mile Mrkšić u nastavku svedočenja pred Haškim tribunalom. Penzionisani general svedoči po obavezujućem nalogu sudskog veća, na poziv odbrane hrvatskog generala Anta Gotovine, optuženog za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine tokom operacije „Oluja” u avgustu 1995. kojom je komandovao. Optuženi su i generali Ivan Čermak i Mladen Markač.
Dok ga je ispitivao tužilac Edvard Ruso, Mrkšić je naglasio da su vojni ciljevi u Kninu, poput komande vojske RSK, na početku operacije „Oluja” bili pogođeni izuzetno preciznim topovskim projektilima. Rakete za napade na gradske četvrti, s druge strane, imale su „psihološko dejstvo” i „izluđivale stanovništvo” koje je stoga samo i bez naređenja za evakuaciju, ubrzo počelo da beži iz Knina, rekao je Mrkšić.
On je izjavio da je Knin bio praktično „nebranjen grad”, pošto su sve jedinice vojske RSK bile na liniji dodira s Hrvatskom vojskom. Ista situacija je bila u Obrovcu, Gračacu, Benkovcu i Vrginmostu, koji su se takođe našli na udaru raketnih napada. „Ja sam se čudio što oni tuku po naseljima, a ne po frontu i vojsci... Nije mi bilo jasno šta je cilj, zato što nam nije bila procena da će nas terati... Došli smo do zaključka da im je cilj bio da se zastraši stanovništvo i da se tako poljulja prva linija odbrane, zato što su borci odlazili u naselja da vide šta im je s porodicama”, kazao je Mrkšić.
Sugerisao je da su hrvatske snage mogle preciznom artiljerijskom vatrom zatvoriti sve puteve iz Knina „da niko ne može da izađe”, ali da im je cilj bio suprotan, zbog čega su ostavili otvoren koridor za evakuaciju naroda „koji je krenuo zato što nije mogao da izdrži tu vatru”.
Mrkšić je objasnio i da je Hrvatska vojska mogla da u Knin uđe prvog dana „Oluje”, 4. avgusta, i da „ne zna zašto su čekali” do sutradan popodne.
Svedok je ponovio i da evakuacija civila i vojske iz Kninske krajine do mesta Srb nije trebalo da bude „trajna”, i da su, po uputstvima iz Beograda, svi očekivali da će posle nekoliko dana međunarodna zajednica pritiskom na Hrvatsku omogućiti njihov povratak.
Mrkšić je izjavio i da „ne zna ko je doneo odluku” o povlačenju iz Srba ka Banjaluci i Srbiji, ali da je ona bila posledica pritiska „s leđa” hrvatskih snaga „koje su htele da oslobode celu teritoriju”. „Do Srba je evakuacija bila organizovana, a od Srba je svako uzeo svoju porodicu i tu više nije bilo vojske. Bio je samo naoružan narod, ljut i nesposoban za odbranu”, opisao je juče u sudnici tadašnji komandant vojske RSK.
Na kraju višednevnog svedočenja, general Mrkšić će i danas odgovarati na dodatna pitanja Gotovininih branilaca.
O.M.
[objavljeno: 23/06/2009]
.jpg)
