Izvor: Blic, 05.Nov.2014, 16:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Transparentnost: Iznevereno obećanje o departizaciji javnih preduzeća

Dugogodišnja praksa korišćenja javnih preduzeća za stranačke potrebe nije prekinuta ni posle 22 meseca primene Zakona o javnim preduzećima, koji je usvojen 2012. da bi se taj sektor profesionalizovao, rečeno je danas na predstavljanju istraživanja Transparentnosti Srbija, uz ocenu da je to jedno od najvećih izneverenih obećanja.

Organizacija Transparentnost Srbija predstavila je rezultate istraživanja o primeni Zakona o javnim preduzećima na uzorku od 25 republičkih, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pokrajinskih i lokalnih javnih preduzeća (JP), koji pokazuju da mnoge odredbe tog zakona nisu uopšte primenjene, a da su se nedostaci zakona pretočili u štetnu praksu.

Zakonska obaveza bila da u svim javnim preduzećima u Srbiji najkasnije do 30. juna 2013. budu raspisani konkursi za direktore. Programski direktor organizacije Transparentnost Nemanja Nenadić naveo je da od posmatranih 25 javnih preduzeća konkurs za direktora uopšte nije sproveden u pet republičkih javnih preduzeća, u 11 je sproveden posle isteka roka, a u devet je sproveden u roku.

Međutim, okončan je samo u jednom, u Elektroprivredi Srbije, koja je jedina za gotovo dve godine primene zakona dobila direktora na javnom konkursu.

Na nivou lokalnih samouprava, Nenadić je ukazao da su konkursi sprovedeni, ali nisu doneli suštinske promene, jer su u većini slučajeva izabrani prethodni vršioci dužnosti i ljudi koje su lokalni mediji jasno određivali po stranačkoj pripadnosti.

- Nije došlo do priželjkivane depolitizacije - rekao je Nenadić.

Jedini slučaj gde konkursi nisu okončani u razumnom roku je Beograd, gde je konkurse raspisala prethodna politička garnitura, komisije su dale predloge za direktore, a onda je Privremeni organ uprave sve kandidature odbio i pošto se

vlast promenila, raspisani su novi konkursi, predočio je on.

Dok se čeka zatvaranje konkursa, kako je rečeno na konferenciji za novinare, republičkim javnim preduzećima upravljaju vršioci dužnosti direktora koje je postavila Vlada, a nekima je istekao mandat.

Predsednik organizacije Transparentnosti Srbija Vladimir Goati je ocenio da je veoma teško menjati sistem koji godinama postoji kao produžena ruka vlasti i istakao da se oduzimanje tih stečenih prava izbegava na hiljade načina.

Aksiom je da je država loš preduzetnik, naglasio je on, uz ocenu da će smanjivanje državnog sektora smanjiti i

zloupotrebe u javnim preduzećima.

On je dodao da u menadžmentu nisu sporni čak ni direktori, članovi stranke, već nestučni ljudi, kojih je mnogo u tom "mamutskom sistemu".

Predsednica skupštinskog Odbora za privredu Aleksandra Tomić je predočila da je veliki broj od 50 državnih javnih preduzeća, kao lokalnih, kojih ima 650,  prekršio rokove za raspisivanje konkursa, ali smatra da je to bilo očekivano

pri donošenju Zakona.

- Očito je da nisu uradili svoj posao, jer niko ne veruje da postoji rešenost Vlade i  parlamenta da se zaoštri izbor u javnim preduzećima - izjavila je ona.

Došli smo u situaciju da formiranjem nove vlade i nove skupštinske većine javni sektor više nije "prćija ministaratva" i ne pripadaju ministarstvima, navela je ona.

S druge strane, do 2012. nije se znao broj zaposlenih u javnim preduzećima, a sada je to precizno definisamo i u državnoj upravi i u javnim preduzećima, rekla je ona, dodavši da se, ipak, i danas dešava da neki direktori zapošljavaju, a da nadležni ne znaju koliki je taj broj.

Saradnik Transparentnosti Zlatko Minić naveo je primere da su u Nadzornom odboru Puteva Srbije svi članovi stranački funkcioneri, u Srbija vodama jedan član je predsednik opštine, a da u velikom broju preduzeća sam direktor predlaže Nadzorni odbor, čija svrha je da kontroliše njegov rad.

Nastavak na Blic...

Radio 021: TS: Ništa od obećane departizacije javnih preduzeća