Izvor: B92, 05.Nov.2014, 16:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zakon o JP - mrtvo slovo na papiru

U Srbiji, 22 meseca od donošenja zakona o javnim preduzećima, nije bilo volje da se sprovede depolitizacija i profesionalizacija tih preduzeća.

Istovremeno, do primene načela transparentnosti, profesionalizacije i odgovornosti u njima, nije došlo, pokazalo je istraživanje organizacije Transparentnost Srbija koje je danas predstavljeno.

On je istakao da je za depolitizaciju i profesionalizaciju javnih preduzeća potrebno i da se, pored jasnih konkursa za izbor direktora, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << obezbedi da nadzorni odbori budu stručni i stimulisani da rade svoj posao.

Predsednik TS Vladimir Goati je ocenio da će bit teško srediti stanje u javnim preduzećima koja su poslednjih 15 godina "impregnirana" političkim kadrovima i istakao da to predstavlja grandiozan zadatak za politički vrh Srbije. "To su stečena prava i pokušaj redistribucije se na hiljadu načina izbegava", rekao je Goati.

Istraživanje TS o primeni Zakona o javnim preduzećima, koji je donet krajem 2012, a sproveden na uzorku od 25 republičkih, pokrajinskih i lokalnih preduzeća, pokazuje da taj zakon predstavlja jedan od najkrupnijih primera izneverenih obećanja i očekivanja.

Prema rečima programskog dirketora TS Nemanje Nenadića, Zakon o javnim preduzćima je doneo bitna unapređenja, ali da ima i rešenja koja sprečavaju njegovo sprovođenje.

Kako je naveo, iako Zakon propisuje da konkursi za direktore budu raspisani u svim javnim preduzećima najkasnije do 30. juna 2013. godine, vlada Srbije je odlučila da ne raspiše izbore u pet od 13 posmatranih republičkih javnih preduzeća.

Konkursi su, prema njegovim rečima, raspisani samo u dva slučaja, a više od godinu dana kasnije završen je samo jedan - u javnom preduzeću Elektroprivreda Srbije.

Nenadić je naveo da su u pokrajinskim i lokalnim javnim preduzećima konkursi okončani u većini slučajeva, ali da i tu nije došlo do depolitizacije, što kako je dodao, pokazuje masovan izbor ranijih vršilaca dužnost uz jasno identifikovanje njihove partijske pripadnosti u lokalnim medijima.

Kao probleme Nenadić je naveo i da rad javnih preduzeća i dalje nije transparentan, kao i da se planovi poslovanja ne usvajaju na vreme.

Prema navledinoj organizaciji TS, nijedno preduzeće iz uzorka nije objavilo sve obavezne dokumente na svom sajtu (godišnji program poslovanja, tromesečne izveštaje o realizaciji, revidirane finansijske godišnje izveštaje sa mišljenjem revizora, sastav i kontakte NO i direktora).

Dodatan problem za transparentnost predstavlja to što Vlada Srbije i Vladina konkursna komisija nisu dostavile tražene podatke o konkursima, naveli su predstavnioci TS.

Predsednica Odbora Skupštine Srbije za privredu Aleksandra Tomić saglasila se da postoje poteškoće kod sprovođenja Zakona o javnim preduzećima, ali je istakla da će promene u radu javnih preduzeća i načinu razmišljanja poslovodstva biti na meti poslanika.

Ona je istakla da do profesionalizacije rada javnih preduzeća mora što pre da dođe, jer budžet ne može više da podnese troškove koje prave javna preduzeća.

Tomićeva se još saglasila da proces izbora direktora javnih preduzeća mora da bude jasno definisan, kao i da oni snose odgovornost za svoj rad.

Nastavak na B92...