Izvor: Politika, 08.Jul.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politika će šefovati konkursnim komisijama
Predlog da se direktori javnih preduzeća biraju konkursom, korak je napred, ali profesionalci će upravljati ovim firmama posle njihove privatizacije
Direktore javnih preduzeća i dalje će imenovati i razrešavati Vlada Republike Srbije. Međutim, nadležna ministarstva biće obavezna da predlože kandidata koji je prethodno izabran na javnom konkursu. Ovo je pre dva dana, nakon sastanka članova kabineta premijera Mirka Cvetkovića naloženo ministarstvima.
U pravnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smislu, ovakva odluka izvršne vlasti znači da neće biti neophodna promena Zakona o javnim preduzećima da bi se rukovodioci državnih firmi birali na otvorenom konkursu. Jer, u članu 12, ovog propisa, navodi se da rukovodioce i članove upravnog odbora imenuje i razrešava osnivač, odnosno Vlada Republike Srbije.
– U praksi to znači da kandidati za te funkcije neće više dolaziti pred vladinu Kadrovsku komisiju nego će svi zainteresovani moći da se prijave na konkurs, još koliko sutra, ukoliko ga neko ministarstvo bude raspisalo – kaže Milivoje Mihajlović, šef vladine Kancelarije za saradnju sa medijima. – U zavisnosti o kojoj poziciji je reč, Konkursna komisija će procenjivati stručne kvalifikacije prijavljenih kandidata. To znači da će prilikom izbora direktora Elektroprivrede Srbije, konkurs raspisivati resorno Ministarstvo energetike, a kandidati će morati da ispune uslove koji su propisani statutom ili osnivačkim aktom preduzeća
Međutim, stručnjaci ocenjuju da ovo rešenje, ipak neće dovesti do suštinske depolitizacije i da će politika i dalje predsedavati konkursnim komisija u resornim ministarstvima. Jer, ukoliko se ministarstva dele u skladu sa koalicionim sporazumima, to znači da politika ne može a da ne umeša prste u izbor konkursnih komisija.
Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, kaže da se, nažalost, u ovoj zemlji sve ispolitizuje, pa ne veruje da će drugačije biti i u ovom slučaju.
Sada kada će ti konkursi biti javni, hoćete li se prijaviti na neki od njih, pitali smo našeg sagovornika.
– Ni u ludilu ne želim da se blamiram. Zato što smatram da je besmisleno učestvovati u javnom poslu i samo biti deo te cirkuske akcije koja se odigrava – oprezan je Prokopijević.
Mnogi ističu kako je depolitizaciju državnih firmi nemoguće obaviti, ne samo u Srbiji nego svuda u svetu, šef kancelarije Svetske banke Lu Brefor nedavno je naveo primer Razvojne banke Kanade. Prema njegovim rečima, postoji pravilo da svaki put kad neki političar pozove nekog od rukovodioca ove finansijske institucije, on to javno kaže novinarima. Tako se vrlo jednostavnim mehanizmom, odnosno iz straha da im se ime ne pojavi na naslovnoj strani, političari drže podalje od ove institucije.
Miroslav Prokopijević ističe da depolitizacija može da se sprovede vrlo jednostavno, ali da ne može da zamisli da direktor nekog javnog preduzeća, na primer, naplati dugove državnim firmama ili im isključi struju, jer nisu platili račune.
Danica Popović, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da iskustvo Razvojne banke Kanade može da se primeni u zemljama sa razvijenom korporativnom kulturom.
– Ne mogu da zamislim da će direktor, kome je šef resorni ministar, pozvati novinare da prijavi svog šefa, ako ga bude pitao za uslugu – kaže Danica Popović. Ona ističe da je sama činjenica da će javni konkurs biti raspisan i da će to objaviti novine – korak napred, dodajući da se za to mora odati priznanje.
– A da će i to biti namešteno i da je rešenje loše, to je jasno. Jer, profesionalci će upravljati tim preduzećima, jedino nakon privatizacije – uverena je naša sagovornica.
Sve se može kad se hoće, smatra Miodrag Zec, profesor ekonomije.
– Hajde da zamislimo da će nešto biti bolje i da im damo šansu. Bar da počnemo od toga – kaže naš sagovornik.
Ranka Savić, predsednik Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata, kaže da, iako je predlog o depolitizaciji radnih mesta za izbor generalnog direktora dobar i da bi ga sindikat podržao, da on ne može da zaživi u Srbiji.
– Predlog da ministarstvo, koje u svojoj nadležnosti ima javna preduzeća, raspisuju javni konkurs za izbor direktora, nakon čega bi konkursna komisija birala kandidata i predlagala vladi, nije iskren način da na rukovodeća mesta dođu oni koji nisu članovi stranaka, ili bar simpatizeri. Pa koja to konkursna komisija neće aminovati na ovo mesto politički podobnog, a i koje to ministarstvo neće konkurs praviti za nekog od svojih članova, pita Savić.
Da bi to funkcionisalo zaista onako kako to u javnosti želi da predstavi premijer, sva javna preduzeća bi trebalo privatizovati. Sve drugo je priča za narod, jer dobro zvuči, pogotovo pred izbore, ističe Savić.
– Od čega bi se inače finansirale političke partije ako bi na čelna mesta javnih preduzeća ubuduće dolazili ljudi koji nisu iz redova partija. Ta ideja u Srbiji ne može da zaživi, kategorična je Savićeva.
Upitana, da li zna koliko direktori javnih preduzeća izdvajaju za stranke, ona kaže, da je nepisano pravilo oko 10 odsto, ali da je to dogovor unutar stranke.
Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, ne veruje u priču o depolitizaciji javnih funkcija, pre svega zato što partije teško da mogu da se odreknu svog partijskog plena. Najveći novac za finansiranje stranaka dolazi upravo sa ovih radnih mesta.
– Teško da bi neki mladi, afirmisani čovek u Srbiji koji ima menadžerskih sposobnosti mogao da sedne u fotelju nekog javnog preuzeća, a da nije već politički aktivan. Tim pre što se zna da ovde na funkciju i može da se dođe, samo ukoliko ste u nekoj stranci, ističe Atanacković.
– Bez privatizacije javnog sektora, nema depolitizacije izbora menadžera. To samo dobro zvuči za narod, zaključuje Atanacković.
J. Petrović
A. Telesković
objavljeno: 09.07.2011
