Izvor: MC Bor, 29.Apr.2014, 14:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Imamo viziju, zahtevi radnika su opravdani

Bor, 29. april
PRVOMAJSKI PROGLAS REPREZENTATIVNIH SINDIKATA SRBIJE

Prvim masovnim izlaskom na ulice,pre 128 godina, radnici su se izborili za osmočasovno radno vreme i, kao simbol uspeha u radničkoj borbi, ustanovili međunarodni praznik rada i radničkog pokreta.
A gde smo mi to danas?
U Srbiji je više od 800 hiljada nezaposlenih, više od milion građana živi ispod granice siromaštva, ogroman broj već se nalazi u dužničkom ropstvu, u redovima ispred narodnih kuhinja i u neprekidnom strahu od onog što donosi sutra. Dužina radnog vremena, visina plate, ali i redovnost i vreme isplate,zavise isključivo od poslodavca. Bezbedni uslovi rada predmet su procene poslodavaca, a ulaganje u zaštitu najčešće se tretira kao nepotreban trošak. Pravo na odmor, nadoknade za prekovremeni rad, rad u smenama i noću ili državnim praznicima, uvećanje zarade po osnovu minulog rada, troškovi ishrane i odmora…, tretiraju se kao kočnica razvoju i investicijama, a kolektivni ugovori kao nepotreban i prevaziđen instrument koji usporava napredak. U nedostatku ideja i vizije, preti nam se, ponovo, stezanjem kaiša, otpuštanjama, stečajevima, smanjivanjem zarada i penzija. Na sceni su konstantni pokušaji da se, plasiranjem plaćenih neistina, dodatno satanizuje radništvo i sindikati kao njihovi legitimni predstavnici, da seospori svaki pokušaj organizovanog, legitimnog otpora savremenom robovlasništvu. Važne odluke i zakoni koji direktno utiču na život i dobro svih, donose se, po pravilu, bez neposrednog učešća, a ne retko i znanja onih na koje se odnose, bez socijalnog dijaloga i partnerstva. U cilju slabljenja radničkog pokreta, perfidno se nameću podele i međusobni sukobi i animoziteti: javni i privatni sektor, mladi i stari, radnici i penzioneri, zaposleni i nezaposleni. Danas, kao na početku tranzicije i ubrzane privatizacije, “dobrim radnicima“se poručuje da se ne boje otkaza i besposlice, ali svi su i dalje u strahu, jer su mnogi već izgubili posao, a drugi, na žalost, nisu dobili. Legitiman zahtev da radimo i od svog rada živimo, dostojanstveno i sa pravima koja nam pripadaju, definiše se kao retrogradna ideja, koja Srbiju vuče u prošlost, u bankrot. Jedini izlaz koji se nudi je, u Evropi i svetu osporen, neoliberalni koncept ekonomskog razvoja u kome je jedini cilj profit, a žrtva i obespravljeno oruđe upravo onaj ko taj profit stvara – RADNIK, potcenjen, ponižen. Danas se favorizuju i služe za “primer“oni koji su se obogatili malverzacijama, nelegalnim špekulacijama, u kriminalnim privatizacijama, oni koji sebe nazivaju poslodavcima, a svoje zaposlene ne prijavljuju, ne plaćaju i ne poštuju ni prava radnika ni obaveze prema državi, proglašavaju zaposleneskupim i lenjim, kočničarima privrednih reformi, preprekom investicionim ulaganjima, a njihove zahteve opasnošću za ekonomski razvoj, makroekonomsku stabilnost, dobrobit i prosperitet. I dalje nema strategije razvoja, dugoročne, održive i prilagođene Srbiji, nema ideje vodilje već se nude i nameću kratkoročna rešenja i rezovi čije su posledice nesagledive. Optužuju radnike da su sebični, bez vizije, zagledani u prošlost i da radništvo nema snage. Od radnika se očekuje da podnesu sav teret promena na putu ka boljoj budućnosti u koju, posle brojnih neispunjenih obećanja o oročenom trajanju teškoća, malo ko veruje. Mi, danas, na Svetski dan rada, u ime radnika, poručujemo:
Imamo viziju, a imamo i snagu da je ostvarimo.
Imamo viziju ekonomski razvijenog društva u kome se poštuju istinske vrednosti, gde se mišljenje sveta rada uvažava, viziju bezbednog, dostojanstvenog i plaćenog rada.
Naša snaga je brojnost i naše uverenje da su nam zahtevi opravdani, ali i zajednički cilj.
A cilj nam je razvijena Srbija zadovoljnih građana…. Srbija u kojoj se poštuju prava, zakoni, standardi i istinske vrednosti, u kojoj se živi od sopstvenog rada, u kojoj svi imaju pravo na rad, a ne samo na bedu i glad, Srbija u kojoj mladi imaju svetlu budućnost, a stariji mirnu starost… Srbija u kojoj nema straha i neizvesnosti od svakog novog dana.
Zato, budimo glasniji i odlučniji u borbi za bolji i pravičniji svet. Budimo solidarni i jedinstveni u borbi za bolju budućnost jer je samo tako možemo izboriti.
DOK ŽIVI PRAZNIK RADA – ŽIVI I NADA !
Podeli/Sačuvaj

Nastavak na MC Bor...

Blic: Hrvatski sindikati traže prevremene izbore