Izvor: Lepota i zdravlje, 21.Mar.2022, 15:01

Znakovi da ne unosite dovoljno masti u organizam

Telo nam i te kako signalizira da li mu prija naš način života i ishrane, a ovo su znakovi da ne unosite dovoljno masti u svoj organizam. Masti već neko vreme imaju lošu reputaciju. Međutim, ma šta da ste čuli, konzumiranje masti neće nagomilati naše masne naslage – ukoliko unosimo zdrave masti i to činimo umereno. Zapravo, masti su esencijalni deo izbalansirane ishrane i potrebne su kako bi se odvijali brojni procesi u našem telu. Neunošenje dovoljne količine ovih nutrijenata dovodi >> Pročitaj celu vest na sajtu Lepota i zdravlje << do različitih zdravstvenih problema. Ali hajdemo redom. Zašto su nam potrebne masti u ishrani? Neke od ključnih uloga koje masti imaju su: Apsorbovanje vitamina poput vitamina A, D, E i K. Bez masti, telo ih ne apsorbuje i ne koristi. Masti utiču na pravilno funkcionisanje očiju i mozga. Masti igraju ključnu ulogu u zaceljivanju rana. Ovi nutrijenti takođe utiču i na proizvodnju hormona. Masti su i izvor energije. Pročitajte i… Istina o mastima – dešifrovanje gojaznosti sa naučnicom dr Aleksandrom Janković Vrste masti Trans masti Našem telu nisu potrebne ove masti, a prevelika konzumacija dovodi do rizika od oboljenja, srčanog udara i dijabetesa tipa 2. Ove vrste masti nalaze se u: procesuiranoj hrani (krekeri, kokice iz mikrotalasne, smrznuta pica…), pecivima i kolačima i tortama, prženoj hrani (kao što su krofne, mekike, pomfrit), u margarinu. Zasićene masti Najviše ovih masti ima u namirnicama životinjskog porekla (meso, jaja, mlečni proizvodi).  Savet je da unosimo manje od 10% dnevnih kalorija u vidu zasićenih masti, jer je prevelika konzumacija povezana s rizikom od srčanih udara. Monozasićene masti Monozasićene masti, prema istraživanjima, smanjuju nivo lošeg holesterola u krvi, a samim tim smanjuju i rizik od srčanih oboljenja i srčanog udara. Namirnice u kojima se nalaze ove masti su biljna ulja (maslinovo, susamovo…), orašasti plodovi (bademi, kikiriki, orasi, indijski oraščić), puteri od orašastog voća (kikiriki puter, bademov puter), avokado. Polizasićene masti Naše telo ne može samo da napravi polizasićene masti, pa su nam zato one potrebne, iz hrane. U pitanju su esencijalne masti, kao što su omega-3 masne kiseline. One sprečavaju rizik od srčanih oboljenja, smanjuju krvni pritisak i štite nas od tahikardije. Omega-3 masnih kiselina ima u masnoj ribi (sardine, losos, haringe), ostrigama, čija semenkama, orasima… Nakon što smo se detaljno pozabavili mastima, vreme je da naučimo kako nam telo pokazuje da ne unosimo dovoljno ovih nutrijenata. Pročitajte i… Namirnice bogate zdravim mastima Znakovi da ne unosite dovoljno masti Manjak masti u organizmu je redak kod zdravih osoba koje imaju izbalansirane obroke. Ipak, neke osobe su izložene riziku, a to su pojedinci s poremećajima u ishrani, osobe sa kolektomijom (odstranjenim delom debelog creva), pojedinci koji imaju upalu creva, cističnu fibrozu ili im se ishrana zasniva na ekstremno malom unosu masti. Usled neunošenja masti organizam zapravo počne da pati od manjka vitamina A, D, E i K, a to dovodi do: noćnog slepila otečenih desni suve i beživotne kose gubitka zuba bola u mišićima depresije dermatitisa čestih bolesti sporog zarastanja rana gubitka kose steriliteta Koliko masti unositi u toku dana? Ishrana koja se bazira na 2.500 kalorija – do 97 g masti dnevno Ishrana koja se bazira na 2.000 kalorija – do 66 g masti dnevno Ishrana koja se bazira na 1.500 kalorija – do 50 g masti dnevno Stručnjaci savetuju da masti unosite najviše iz maslina i maslinovog ulja, semenki i orašastih plodova, avokada, a da tu i tamo konzumirate i namirnice životinjskog porekla.   lepotaizdravlje.rsBONDART/iStock/Getty Images Plus via Getty ImagesThe post Znakovi da ne unosite dovoljno masti u organizam appeared first on Lepota i zdravlje.

Nastavak na Lepota i zdravlje...