Izvor: Lepota i zdravlje, 26.Jan.2018, 20:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Žene života žedne: Pazi šta pričaš

  Imam sreću da sam svoj poslovni život organizovala tako da bude dobro i meni i svim članovima moje porodice. Da li je baš tako? Ili samo zvuči dobro kada se nekome opiše. Ženama majkama je to naročito važno – da budu dostupne i pripravne kad god zatreba. Nemam fiksno radno vreme, slobodna sam da izaberem momenat kada radim, a kada pravim pauzu. Uglavnom sam sama sa svojim računarom ( i saradnicima koji su online). Ponekad imam sastanke „uživo“ i ponekad posećujem javne događaje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Lepota i zdravlje << Ponekad u pauzi posla stignem da skuvam brzinski ručak i otrčim pola sata na traci, pokupim dete ranije iz vrtića, uključim mašinu za veš, odem u nabavku. A ponekad hoću da poludim. piše: Ivana Jovanović -Pitaš me zašto? Zato što sam uvek sama. Zato što pijem kafu sama, i čitam vesti sama, i nemam s kim da komentarišem sve te dnevne teme, i doručkujem sama, i ne moram da se sređujem za posao, nego mogu u trenerci da radim. Samoća nas otuđuje. Osećam se kao noj kojem je glava u pesku i koji ne vidi i ne čuje šta se dešava oko njega. Fale mi ljudi. Ali pravi, živi, sa grimasama, 3D ljudi. Društvene mreže su prepune, ali nas virtuelno šarenilo prazni. Kapiraš? Moja sestra ne kapira. Radi u bolnici kao lekar. Od sedam pa ko zna. Dežura noću. Svakoga dana gleda previše ljudi. Pati što nije više sa svojim detetom. Sve kućne i porodične poslove prebacuje na vikend. I onda ne voli vikende. Tako u krug. U međuvremenu, ubeđena je da je meni sjajno ovako. Da sam razmažena i da „fantaziram“ (ne volim tu reč kojom od detinjstva pokušavaju da omalovaže i ponište svaki moj pokušaj iskakanja iz šina klišea, standarda, dosade…). Nisam normalna, živim kao gospođa, a kukam. I to njoj, robinji četrdesetočasovne radne sedmice, što bi ona rekla.

Nastavak na Lepota i zdravlje...