Izvor: SrbijaDanas.com, 11.Jul.2019, 21:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZABORAVITE NA VISOK HOLESTEROL: Što pre počnite da primenjujete OVA pravila!
Preporodićete se...
Uobičajeno je da nivo holesterola raste sa godinama, a da kasnije u životu opadne, objašnjavaju autori. Prethodna istraživanja su pokazala da visok nivo holesterola može da bude faktor rizika od srčanih bolesti. Redovna fizička aktivnost može da umanji ovaj rizik, kažu istraživači.
- Vežbanje i održavanje kondicije pomažu zdravlju arterija smanjenjem lošegholesterola i podsticanjem dobrog - objašnjava autor istraživanja dr Ksuemei >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << Sui, asistent na Fakultetu za javno zdravlje Arnold Univerziteta u Južnoj Karolini u Kolumbiji.
- Ono takođe smanjuje druge faktore rizika od ateroskleroze (suženja arterija) i ugrušaka u krvi, kao što su visok krvni pritisak, dijabetes, gojaznost i stres - kaže Sui.
ISTRAŽIVANJE
Istraživanje je objavljeno u internet izdanju zvaničnog časopisa Američkog koledža za kardiologiju.
Za potrebe istraživanja, Sui i kolege su koristili podatke iz zdravstvenih pregleda tokom Longitudinalne studije Centra za aerobik pri Klinici Kuper u Dalasu. Ova dugoročna studija je rađena od 1970. do 2006. godine i obuhvatila je preko 11.400 muškaraca starih između 20 i 90 godina. Svaki učesnik je testiran na pokretnoj traci da bi se odredio nivo njegove bazične aerobne kondicije.
Istraživači su kod učesnika merili ukupan holesterol, LDL holesterol, trigliceride (drugu vrstu masti u krvi) i HDL holesterol (ukupan nivo holesterola minus dobar HDL holesterol).
Žene sa aerobnom kondicijom manjom od optimalne su bile pod većim rizikom da dobiju visok holesterol u ranim 30-tim godinama života, ustanovili su istraživači, dok žene sa većom kondicijom nisu dobijali visok holesterol pre sredine 40-tih godina života.
Kod žena sa slabom aerobnom kondicijom je do pojave visokog nivoa HDL i ne-HDL holesterola dolazilo početkom 20-tih i sredinom 30-tih godina života, dok su one sa više kondicije imali normalan nivo holesterola tokom cele studije, izjavili su istraživači.
Aerobno vežbanje angažuje velike mišiće u organizmu i do njih dovodi kiseonik koji se troši tokom vežbanja. Neki primeri aerobnog vežbanja su brzo hodanje, trčanje, vožnja bicikla, plivanje, pešačenje i timski sportovi.
- Vežbanje je ključni element postizanja doživotnog zdravlja kardivaskularnog sistema - kaže dr Greg Fonarou, profesor kardiologije na Univerzitetu u Kaliforniji u Los Anđelesu.
- Redovna fizička aktivnost i održavanje fizičke kondicije se povezuju sa manjim rizikom od srčanog i moždanog udara i prerane kardiovaskularne smrti - dodaje on.
Žene koje su učestvovale u istraživanju su bili u "izuzetnoj fizičkoj kondiciji". Da li je ovo primenjivo na opštu populaciju? Jeste, kaže Sui.
KOLIKO BI TREBALO DA TRENIRATE ZA OPTIMALNE REZULTATE?
- Izuzetna fizička kondicija u ovoj studiji se odnosi na osobu koja ostvaruje preporučeni obim fizičke aktivnosti od 150 minuta nedeljno umerene aktivnosti ili 75 minuta nedeljno intenzivne aktivnosti - objašnjava Sui.
Sui kaže da potreban obim vežbanja može da se postigne kroz aerobnu aktivnost 30 minuta dnevno, pet dana u nedelji.
Drugim rečima, žene u istraživanju nisu bile profesionalne sportistkinje ili maratonci.
Za one koji trenutno ne vežbaju, preporuka je da počnu polako i postepeno stignu do preporučenih smernica za fizičku aktivnost, kažu stručnjaci.
S obzirom da istraživanje ističe značaj vežbanja za dugo zdravlje, Sui i kolege zaključuju da zdravstveni radnici treba da savetuju pacijente da vežbaju kako bi sprečili bolesti.
- Ovo istraživanje, uz naša prethodna istraživanja o glukozi (šećeru u krvi) i krvnom pritisku, šalje važnu poruku zdravstvenim radnicima da poboljšanje kardiorespiratorne kondicije može da odloži pojavu visokog holesterola, dijabetesa i visokog krvnog pritiska - kaže Sui.
- Klinički doktori treba da savetuju svoje pacijente da povećaju nivo fizičke aktivnosti da bi poboljšali kondiciju.
Nastavak na SrbijaDanas.com...
