Izvor: Lepota i zdravlje, 03.Sep.2018, 14:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U fokusu fenomen: Zajedno smo – offline

Da li izjutra, čim otvorite oči, posegnete za telefonom u želji da pregledate propuštene notifikacije? Meni se dešava stalno, delom zato što je i to u opisu mog posla, ali većim delom iz navike. via GIPHY   Navika je ta koja nas zaposedne Prošlog vikenda bila sam na jednoj edukaciji kada smo, dvadesetak nas, dobili zadatak da napišemo koje nam sve aktivnosti, pa i ljudi, na dnevnom nivou, crpe energiju. Nas sedamnaestoro među top tri stavke uvrstilo je – društvene mreže! Vrlo iznenađujuće, >> Pročitaj celu vest na sajtu Lepota i zdravlje << pomislila sam u prvi mah. Zar ne provodimo vreme na “mrežama” zato što to želimo i što nam to prija? Ali istina je očito drugačija: zavisni smo od njih i rado bismo se rešili tog vrtloga internet manipulacije našim vremenom. Komfor virtuelnog sveta Da bismo znali kako da delamo protiv bilo koje zavisnosti, prvo moramo sagledati njene korene. U ovom slučaju, Herbert Maršal Makluan, kanadski filozof, smatra se čovekom koji je predvideo internet. Mislilac svog vremena proslavio se, šezdesetih godina prošlog veka, kao tvorac vizije koja će mnogo kasnije, 1989. godine, biti nazvana “internet erom”. Naime, on je predvideo da će elektronsko doba okupiti zajednicu pobornika tehnoloških dostignuća i tu zajednicu nazvao je “globalnim selom” iliti prema savremenom rečniku “društvene mreže”. Pandan današnjim socijalnim mrežama opisan je, verovali ili ne, u Platonovoj Alegoriji o pećini, sedmoj knjizi dijaloga Država – njegovom najznačajnijem delu. Platon nas poziva da zamislimo pećinu u kojoj se nalaze ljudi okovanih vratova i okrenuti prema unutrašnjem zidu pećine, dok se iza njihovih leđa nalazi izlaz. Sve što oni vide i čuju jesu odrazi njihovih senki i eho njihovih glasova. Kako nemaju drugog posla, zabavljaju se razgovarajući o svojim senkama. Da je živ, Platon bi nas danas sigurno uporedio s tim okovanim ljudima, koji posmatrajući senke misle da vide realne stvari, baš kao što mi gledajući propuštenu kroz filtere i fotošopiranu stvarnost na Instagramu verujemo da je ona zaista takva. To nam dokazuje kako je teško razdvojiti iluziju od istine, informacije od njihovog značenja, ali i potrebu od zavisnosti. Ulazimo na društvene mreže mnogo češće nego što mislimo da to činimo. Naviknuti na komfor virtuelnog sveta, iz svojih udobnih fotelja, on nam postaje jedini kontakt s poznanicima, prijateljima, rodbinom… Putem WhatsAppa, Vibera, Facebooka, Instagrama, Vera, SMS-ova, FaceTimea, Skypea…

Nastavak na Lepota i zdravlje...