Izvor: B92, 20.Nov.2018, 12:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Super žena i "Pčelica" poklanjaju knjigu "Roza Parks"
Portal "Super žena" i B92 poklanjaju dve knjige u izdanju kuće "Pčelica". Nagradu će osvojiti najbrži. Potrebno je da pošaljete ime, prezime, adresu, broj telefona na mejl superzena@b92.net i osvojićete ovo zanimljivo izdanje.
Pčeličina edicija Naklon ženama na nedavno završenom Sajmu knjiga u Beogradu privukla je pažnju čitalaca, ali i medija. Postavlja se pitanje koliko je potrebno danas govoriti o pravima žena, kada je veliki civilizacijski napredak u tom polju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << već postignut. Zapravo, odgovor se nalazi na drugom mestu! Namera Pčelice je da ovom edicijom podseti na istorijsku borbu za ravnopravnost i humani odnos prema svakom ljudskom biću, ali i da prvenstveno oda počast velikim ženama iz istorije koje su, svaka u svojoj oblasti, dale veliki doprinos čovečanstvu. Njihov uspeh je utoliko veći što je postignut u vremenu kada je malo žena imalo formalno obrazovanje i ostvarenu karijeru.
Jedna od takvih žena je Afroamerikanka Roza Parks. Biografska knjiga o njoj i njenim zaslugama, koju potpisuje istoričar Milan Blagojević, našla je svoje mesto u Pčeličinoj ediciji Naklon ženama. Kao i ostale knjige ove edicije, i ovu je ilustrovao akademski slikar Igor Krstić.
Ko je Roza Parks i zašto je toliko značajna za čovečanstvo? Prvo, Roza Parks je odrasla u vremenu kada je bilo opšteprihvaćeno ljude vrednovati po boji kože. Još kao dete suprotstavljala se konzervativnoj belačkoj nepravdi. Kako je vreme prolazilo, Roza Parks je radila na sebi, obrazovala se, živela životom dostojanstvenog ljudskog bića koliko su okolnosti to dozvoljavale. Sa njom je rasla i njena svest o potrebi borbe za bolji položaj Afroamerikanaca, koji su i dalje tretirani kao bića nižeg reda. Naviknuti na nasleđeno stanje, potčinjeni i pokorni, Afroamerikanci su prihvatali pravila belaca, koji su ih bahato koristili produžavajući istorijsku nepravdu bez svesti da čine išta loše. Nezadovoljstvo Roze Parks je kulminiralo u istorijskoj vožnji autobusom kada, svesna svojih prava, makar ona i minimalna bila, nije želela da ustane i ustupi mesto belcu koji je na tome insistirao, jer u „belačkomˮ delu autobusa nije bilo slobodnog mesta. Da, postojala su takozvana „belačkaˮ i „crnačkaˮ mesta u autobusu kako slučajno ne bi došlo do mešanja... Kada je pravedna pobuna jednom pokrenuta, ništa nije moglo da je zaustavi. Rozi Parks, koja je pokretač te borbe, ubrzo su se pridružili hrabri istomišljenici.
O svemu ovom i brojnim drugim detaljima iz života Roze Parks, koja kao niko drugi u istoriji čovečanstva zaslužuje titulu prve dame ljudskih prava, možete čitati u nedavno objavljenoj knjizi Miloša Blagojevića – Roza Parks, prva dama ljudskih prava, u izdanju Pčelice.
.jpg)
