Izvor: S media, 15.Jan.2010, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strahovi se mogu izbrisati elektrošokovima
Nakon preživljenog dogadjaja koji je izazvao osećaj straha, još uvek ostaje dovoljno vremena za oporavak u smislu da ne ostane trauma, a taj period naučnici nazivaju "prozor rekonsolidacije" - vremenski ograničen period kada se stvari još mogu promeniti sa lošeg na dobro.
Tim naučnika sa Univerziteta Njujork uspeo je efikasno da neutralizuje strahom prožeta sećanja delujući 6 sati nakon nemilog dogadjaja, prenosi sajt Stetoskop.
Naučnici se nadaju da bi njihov >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << rad mogao da pomogne onima koji pate od poremećaja poput PTSP-a ( posttraumatski stres sindrom).
Tokom istraživanja, dobrovoljci uključeni u program, prikopčani su na elektrode, a zatim je svakog puta nakon pokazivanja odredjene fotografije puštan elektrošok.
Kod volontera se prirodno razvio strah od ove fotografije, a dan kasnije naučnici su pokušali da izbrišu taj strah.
Posle pokazivanja iste fotografije nije sledio elektrošok, a naučnici su ustanovili da metoda deluje ali samo ako su se dobrovoljci prvo podsetili neugodne situacije koju su doživeli prethodnog dana i to ne kasnije od 6 sati nakon samog dogadjaja.
Dobrovoljci su izbrisali strah od specifične fotografije koje su se bojali dan ranije, a naučnici su zaključili da ljudi treba da shvate da nas pri takvim situacijama plaši sećanje, a ne trenutna realnost oko nas.
Vodja istraživanja dr Elizabet Felps sa Univerziteta Njujork je rekla da vreme u kojem se sprovodi terapija straha ima značajniju ulogu nego što su naučnici mislili.
"Naša memorija reflektuje naše poslednje sećanje stresnog dogadjaja, a ne prvobitne situacije, a rezultati istraživanja sugerišu da je prirodni pristup daleko efikasniji u rešavanju emocionalne memorije nego lečenje medikamentima", kažala je Felpsova.
Profesorka Anke Ehlers, stručnjak na području PTSP-a na londonskom Institutu za psihijatriju je kazala da pričanje o traumatskom sećanju zaista može da pomogne pacijentu.
Prema njenim rečima, to je uobičajeni element terapije i ljudi treba da shvate da ih plaši sećanje, a ne trenutna realnost.
Izvor: (Tanjug)
