Izvor: Lepota i zdravlje, 22.Feb.2022, 11:03

Sreća i tip mozga: U kakvoj su zapravo vezi?

Sreća i tip mozga su povezani, kažu naučnici. A kako, otkrivamo vam u nastavku. Ljudi su oduvek tragali za srećom, a u proteklih nekoliko decenija, nauka je počela da se bavi ovim pitanjem. Prema istraživanjima, sreća se bazira na kombinaciji gena (40%), životnih događaja (10%) i načina razmišljanja i navika (50%). Pročitajte i… Saveti za srećan život – promenite perspektivu Ipak, dobre vesti su da ne moramo da dobijemo na „genetskoj“ lutriji da bismo bili srećni. Naša sposobnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Lepota i zdravlje << da stvaramo sreću, kroz dnevne navike i način razmišljanja, mnogo je veća nego što mislimo. Činjenica je da je sreća individualna stvar, ali zavisi i od samog tipa našeg mozga. Sreća i tip mozga Nije svaki mozak isti. Dok CT skener posmatra anatomiju mozga, SPECT se bavi time kako mozak funkcioniše i baziran je na tri područja: zdrava aktivnost, neaktivnost i preterana aktivnost mozga. Na osnovu analiza, naučnici su otkrili da je šablon aktivnosti mozga povezan s tipom ličnosti. S tim u vezi, identifikovano je pet glavnih tipova mozgova: balansiran, spontan, istrajan, osetljiv i oprezan. Kako odrediti tip mozga? Balansiran tip Ljudi koji imaju ovakav mozak su fokusirani, fleksibilni, organizovani i emotivno stabilni. Stižu na vreme na poslovne sastanke, ispunjavaju obećanja i vole pravila. Balansiran tip osobe generalno je veoma srećan. Spontan Kada je aktivnost u prefrontalnom delu mozga mala, tada osoba potpada pod sponatni tip ličnosti. Oni su kreativni i vole avanture, ali su i impulsivni, dezorganizovani i imaju poteškoće s koncentracijom i fokusom. Isprobavanje novih stvari, kao što je bandži, putovanja i iznenađenja ono su što ih čini srećnima. Monotonija, kolotečina i čekanje čini ih nesrećnim. Ove osobe su i ranjivije i podložnije hiperkinetičkom poremećaju (engl. ADHD, odnosno poremećaj pažnje s hiperaktivnošću). Istrajni SPECT snimci istrajnih osoba pokazali su povećanu aktivnost u predelu mozga koji se naziva prednji cingularni korteks. Ove osobe su tvrdoglave i imaju jaku volju. Srećni su kada imaju svoju rutinu i kada se nalaze u poznatom okruženju. Isto tako, vole da budu glavni. Ono što ih čini nesrećnima jeste da im ljudi govore „ne“ kao i promena pravila. Imaju tendenciju da previše brinu i mogu razviti opsesivno-kompulsivni poremećaj. Osetljivi Pojačana aktivnost u limbičkom sistemu, odnosno emotivnom centru mozga, vezuje se za osetljive osobe. One sve osećaju na dubljem emotivnom nivou, veoma su empatične, ranjive i sklone promeni raspoloženja, depresiji ili negativnosti. Njih usrećuje slušanje muzike, šetnja prirodom i duboki razgovori s voljenim osobama. S druge strane, osetljivi su na jaka svetla, glasne zvikove i ne vole da budu izolovani i sami. Oprezni Kada je amigdala (deo mozga povezan s obrađivanjem pamćenja, odlučivanjem i emocionalnim odgovorima) aktivnija, osoba potpada u grupu opreznih. Oni su pripremljeni, motivisani, temeljni i pouzdani. Međutim, podložni su teskobi. Završavanje zadatka na vreme (ili ranije), pravljenje lista „za“ i „protiv“ pre velike odluke i osećaj sigurnosti ono je što ih usrećuje. Haotično okruženje i previše obaveza čini ih nesrećnim. lepotaizdravlje.rsmelitas/iStock/Getty Images Plus via Getty ImagesThe post Sreća i tip mozga: U kakvoj su zapravo vezi? appeared first on Lepota i zdravlje.

Nastavak na Lepota i zdravlje...