Izvor: S media, 19.Nov.2009, 02:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najkorisnija povrtarska kultura
Za cveklu kažu da je u stanju da popravi većinu toga što je u organizmu pokvareno. Poreklom sa obala Sredozemlja uspela je da na sebe privuče pažnju još kod starih naroda, koji su shvatili da im ona pomaže kod mnogih bolesti. Danas se smatra najkorisnijom i najlekovitijom povrtarskom kulturom koja se lako vari, u sebi sadrži najširu lepezu vitamina i minerala, i izuzetno je bogata belančevinama, mastima i ugljenim hidratima.
Od minerala sadrži gotovo sve - kalcijum, kalijum, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << natrijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom... Od vitamina najprisutniji su vitamin B1, B2, C, kao i izuzetno redak vitamin u biljnim namirnicama B12. Crvena boja cvekle potiče od antocijana koji utiče na obnavljanje krvi, dok biljka u celini deluje i antikancerozno.
Osim toga, potvrđena je i njena zdravstvena delotvornost u slučajevima demineralizacije kostiju i zuba. Prisustvo joda čini je dragocenim lekom protiv ateroskleroze i procesa starenja. Međutim, osnovu višestruke lekovitosti ove biljke čine sastojci betanin i betain koji podstiču razmenu materija, regulišu krvni pritisak, smanjuju holesterol, održavaju krvne sudove u dobrom stanju, podstiču rad jetre.
Cvekla je izuzetno korisna u lečenju slabokrvnosti kod dece i mladih osoba, jer sadrži visok procenat gvožđa. Povoljno deluje i na rad creva i njihovu peristaltiku (pokretljivost) jer sadrži celulozu i pektin u izobilju. Ali, da bi se zadovoljile dnevne potrebe organizma za dragocenim vlaknima treba pojesti pet srednjih glavica cvekle.
Iako je kod nas odomaćeno korišćenje samo korena cvekle, stručnjaci tvrde da je ona korisna u celosti tokom cele godine. Može da se uzima u neograničenim količinama, bez bojazni od bilo kakvih štetnih posledica. Malo se zna da je lišće cvekle nalik spanaću pa se tako može i pripremati. Međutim, bez obzira na to što je cela biljka jestiva, lekovit je samo koren, koji se sakuplja u jesen i ostavlja u umereno toplim prostorijama, da ne bi promrzao. Ako se čuva na odgovarajući način, u svežini cvekle može da se uživa sve do sledećeg leta.
Cveklu treba jesti kada god vam padne na pamet, jer ona deluje preventivno na ceo organizam. Narodni lekari tvrde da je dobra i protiv tumora i leukemije, niskog pritiska, gripa, da pospešuje rad nerava i mozga, podstiče aktivnost jetre, žuči i želuca, te da štiti od radioaktivnosti i zračenja.
Sok od cvekle ima posebnu vrednost, jer je takođe delotvoran kod mnogih bolesti. Krepi i jača ceo organizam i deluje povoljno na njegov metabolizam. Najbolje je da se pije u kombinaciji sa medom, po pola čaše tri puta na dan. Soku može da se doda i kim, kao i rendani ren, čime se dobija poseban ukus.
ČORBA ZA JAČANJE KRVI
Dve veze mladih listova cvekle treba iseckati i staviti da se kuva zajedno sa vezom peršuna između deset i petnaest minuta. Za to vreme treba iseckati glavicu crnog i dva-tri čena belog luka, narendati koren šargarepe, jedan koren peršuna i manji koren celera. U to sve dodati najsitnije narendanih
četiri-pet cvekli i sve preliti velikom kašikom ulja i sokom od limuna. Na kraju sve staviti u vodu sa lišćem i odmah skloniti sa vatre.
SOK OD CVEKLE
Cvekla je delotvorna i kod najtežih oboljenja, s tim što kuvanjem gubi svoju lekovitost, pa je najbolje piti sok od presne cvekle. Od kilograma cvekle dobije se oko 700 mililitara soka. Sprema se tako što se cvekla tanko oljušti, sitno izrenda i prelije medom i sokom od limuna. Kad ova smesa malo odstoji dobro se procedi i pije u gutljajima celog dana. Kod težih oboljenja dnevno treba popiti pola litre soka, a kada se oseti poboljšanje, količinu smanjiti na četvrtinu.
ZA JAČANJE ŽELUCA I JETRE
Treba krupno narendati cveklu i upola manji koren od celera. To začiniti sa malo soli, jabukovim sirćetom, kašičicom maslinovog ulja i mlevenim kimom. Salatu na kraju izmešati sa kiselom pavlakom i posuti peršunovim lišćem.
CVEKLA U ZIMNICI
Cveklu treba iseći na tanke kolutove, preliti jabukovim ili vinskim sirćetom u koje je dodato malo samlevenog kima. Tako spremljenu cveklu poređati u tegle i ostaviti za zimu.
Z. O. Joksović,
Izvor: Novosti
