Izvor: GlamDama.com, 09.Nov.2010, 17:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Modna kritika u vreme opšte ravnodušnosti i neukusa
Modni ugao Miljane Nesković
Kažu da je razvoj kritičkog načina razmišljanja kod mladih ljudi od ključne važnosti za celo društvo. Bez sopstvenog osećaja za analizu svega što nas okružuje ne možemo reći da smo naučili da „mislimo svojom glavom“. Sa druge strane, suditi o kvalitetu nečega u šta je uložen veliki trud, nezahvalan je zadatak, a ako taj svoj sud treba da iznesete javno, još je nezahvalniji.
Bilo je klasično jesenje predvečerje u gradu. Ukoliko se oktobarskim radnim danom zadesite u Beogradu oko 19.00h sigurna sam da ćete moći da obiđete bar tri galerije u kojima su u toku otvaranja različitih izložbi sa propratnim koktelima. Tog dana bila sam prilično raspoložena za malo umetnosti , i dok sam proučavala jedan od, po mom mišljenju prilično uvrnutih ali upečatljivih eksponata stranog autora, uočila sam dragu prijateljicu. Kao jedan od poznatijih gradskih menadžera za odnose s javnošću, skoro je promenila firmu u kojoj radi, pa smo, nakon brze razmene utisaka o aktuelnoj postavci, prešle na priču o njenom novom poslu: „ Ne mogu da verujem kakvi su ljudi postali“, počela je: „ Pre manje od nedelju dana slala sam neko saopštenje za novinare povodom jednog događaja što organizujemo i u kucanju napravila slovnu grešku. Sve novine koje su objavile priču o tom dešavanju imale su isti tekst koji sam poslala, zajedno sa mojom slovnom greškom! Niko se više ne bavi svojim poslom, ljudi su prestali da razmišljaju... Ranije su bar prepričavali tuđe reči, danas samo sve iskopiraju uz pomoć miša na kompjuteru...“ . Ne mogu da kažem da me je to što sam čula iznenadilo, ali da je bilo pomalo smešno i prilično poražavajuće u isto vreme,to sigurno. Kako za par dana izlazi i moj MODNI SPECIJAL za ljubitelje mode u vidu kritičkog osvrta na proteklu modnu sezonu u Beogradu, ovo iskustvo moje prijateljice mi je ukazalo na to da je i sama kritika kao pojava prilično dobra tema za razmatranje. Neosporno je, možemo mi još uvek da se pohvalimo velikim novinarskim imenima, sjajnim tekstovima u dobrim novinama i ozbiljnim televizijskim emisijama koje se bave suštinskim pitanjima. Nisu svi domaći novinari nezainteresovani za svet oko sebe, pa i ono o čemu izveštavaju. Ipak, svakodnevna praksa svih nas svakako ukazuje na dobar broj novinara u Srbiji koji se u svoj posao „ne mešaju mnogo“. Dobar broj, koji iz dana u dan, nažalost, raste. Pored toga, sve je više ravnodušnih novinara koji jesu i odgovorni, i obavešteni i profesionalni, ali su vremenom došli do zaključka da će mirnije provesti radni vek ukoliko svoja izveštavanja vode „linijom manjeg otpora“. To je u redu dok se ne pređe u ravnodušnost prema kvalitetu. Onda...
.jpg)
