Izvor: B92, 01.Jun.2015, 14:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koncentracija: Pomozite detetu u učenju
Izdavačka kuća Laguna u svom bogatom izdavačkom programu ima i veliki broj kvalitetnih knjiga koje se bave decom. Jedna od njih je sigurno i knjiga Petre Torbric, "Koncentracija“. U ovoj knjizi otkrićete načine kako da detetu pomognete u učenju uz razne testove i vežbe.
Veliki broj dece ima teškoće sa usredsređivanjem pažnje. Lako im misli odlutaju u sanjarenje. A bez koncentracije, bez usmerene pažnje, učenje je nemoguće. Taj nedostatak u velikoj meri ugrožava >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dečji uspeh u školi. Ovaj priručnik nudi jasne i praktične savete i vežbe koji mogu da pomognu roditeljima i nastavnicima da podstaknu u deci želju za učenjem. On nas upućuje u tajnu šta ometa, a šta poboljšava koncentraciju. A budući da knjiga sadrži i testove, sastavljene u skladu sa dečjim uzrastom, pokazuje nam gotovo nepogrešivo gde leže detetove mogućnosti, a šta su mu slabosti. Daje nam, takoreći, primenjiv plan za pomoć detetu.
Šta je važno za dobru koncentraciju?
Kao roditelji možete veoma mnogo da doprinesete da vašoj deci obezbedite osnove za brže razmišljanje i povećanu pažnju u njihovom kasnijem životu. Porodični život igra centralnu ulogu (…) Deca o svojim najvažnijim sposobnostima, nauče kod kuće, a ne u školi. Počinje tako što moraju da nauče da za stolom sede sve dok svi drugi ne završe sa ručkom. Takve socijalne navike se, međutim, upražnjavaju sve manje pošto mnoga deca ostaju prepuštena sama sebi. Ipak, u porodičnoj svakodnevici vi kao roditelji imate mnogo jači uticaj na sposobnosti vašeg deteta da se koncentriše. Vi možete doprineti da se ono oseća dobro i zaštićeno. Da podnese stres i poraz i da može da savlada prepreke. Postoje mnogi individualni pristupi kako da pomognete svom detetu.
Opušteno vaspitanje
Ne prisiljavajte vaše dete ni na šta čega se ono boji. Umesto toga recite mu da ne bi trebalo da strahuje od neuspeha i da ga vi prihvatate sa svim njegovim nedostacima i dobrim stranama.
Pokažite da se interesujete za svet vašeg deteta, a da pritome ne dominirate. Dete mora da nauči da postane samostalan i odgovoran čovek.
Obezbedite vašem detetu prostor gde može da se igra i da pusti svojoj mašti na volju. Dogovorite se u porodici oko jasnih pravila koja važe za sve njene članove. Shvatite vaše dete ozbiljno, pokušajte da problem razumete u njegovoj osnovi čak i onda kada vam ovaj ne izgleda značajnim – mali ljudi mogu da imaju velike brige.
Porodična sigurnost
Porodice su kompleksni sistemi. Krize kod roditelja, kao što su brige oko novca, svađa, razvodi ili nezaposlenost, brzo se prenose na sve njene članove. Deca su konzervativna, zaziru od nepoznatog i potrebno im je što više stabilnosti. Krize se, naravno, ne mogu uvek izbeći. Zbog toga je bitno da se u životu uspostave čvrsti okviri koji će izdržati i u nestabilnim vremenima. Tu pomaže uspostavljanje ritma i rituali, ali i kultura poštovanja i pažljivog međusobnog ophođenja, klima otvorenog razgovora, posve ćenosti i ljubavi. Što su tabilniji okviri u kojima protiče život vašeg deteta, to će se ono osećati sigurnije i zaštićenije. Red i rituali su, dakle, važne pretpostavke za bolju koncentraciju.
Dovoljno sna
Deci je san neophodan za rast, fizički i duševni razvoj traže svoj danak: organizam se izuzetno napreže. Nužno je devet do deset sati sna da bi mozak sledećeg dana raspolagao sa dovoljno energije za svoju aktivnost. Spavanje je važna pretpostavka za nove rezultate u učenju. Ono što je dete naučilo, u toku spavanja se ponavlja: naučnici koji istražuju mozak otkrili su da sadržaj koji je naučen i doživljen danju, tokom noći više puta prolazi kroz jednu petlju između hipokampusa i kore velikog mozga. Pritom se efekat učenja pojačava. Narednog jutra efekat je veći nego što je bio prethodne večeri.
Više kretanja
Kretanje ne pojačava samo prokrvljenost, nego spušta i nivo stresa i utiče na razmenu materija u telu. Na taj način se opažaji, vrednosne procene, pamćenje i pažnja na optimalan način umrežavaju u nervnom sistemu. Kretanje, dakle, nije samo potrebno da bi se bolje učilo, nego je korisno i za koncentraciju. U to ćete se lako uveriti ako se sa detetom igrate neke igre u kojoj se reči kombinuju sa određenim pokretima (na primer „Sve što ima krila, htelo bi da leti...“). Naime, mozak najlakše uči kada se isto vremeno angažuje što više čula. Tada se nervne ćelije bolje povezuju, odnosno bolje umrežavaju.
Zdrava ishrana
Treba jesti sveže pripremljena jela, raznovrsna i visoko vredna. Žitarice, voće i povrće sadrže vredne sastojke. Osim toga, razgrađuju se u telu polako i kao proizvodi od belog brašna obezbeđuju mu energiju na duži rok. Posebno važne za ćelije mozga su omega-tri masne kiseline iz ribe iz hladnih mora (haringa, pastrmka, losos) i fosfatidilserin u jajima i jetri (preporučuje se zbog štetnih sastojaka ne više nego jedanput u 14 dana). Brza hrana kao viršle, giros ili hot dog, slatkiši kao bombone ili čips i sokovi, samo goje i nemaju hranljivih sa stojaka. Slatkiše treba jesti – ako uopšte treba – samo neposredno posle jela, da se ne bi opteretio pankreas. Vaspitajte dete da ne jede stalno „grickalice“, a ako to već radi, neka jede voće.
Domaći zadaci kao ritual
Domaći zadaci su važni. Oni služe tome da se ponovi znanje dobijeno u školi. Sećate li se, da bi došlo do transfera u dugoročnu memoriju, građa mora često da se ponavlja. Druga važna funkcija domaćih zadataka jeste to da se ispita koliko je dete razumelo nastavnu građu i da li može samostalno da primeni ono što je naučilo. Uvedite zato tačno određeno vreme za pisanje domaćih zadataka – najbolje odmah posle podnevne pauze. Studije su pokazale da većina dece najbolje uči između 9 i 11 sati prepodne, a onda između 14 i 16 časova poslepodne, jer je tada najbolja koncentracija. Postoje i izuzeci: roditelji moraju da poštuju najbolje vremenske okvire
za njihovo dete. Svaki čovek ima sopstveni ritam.
Pohvala i motivacija
Koncentracija je rad. Da bi se uvek ispočetka motivisala, deca moraju da steknu sa znanje da se isplati potruditi se. Da nauče da savladavaju prepreke i istrpe neuspehe. A to nije lako u jednom društvu koje je višestruko usmereno na potrošnju i brzo zadovoljenje potreba. Ovde su roditelji pred posebnim izazovom: trebalo bi deci još znatno pre škole pokazati da sa tim preobiljem postupaju smisleno i da im prenesu vrednosti za koje se isplati zalagati se. Deci je pre svega potrebno priznanje. Nemojte štedeti na pohvalama. Ako je dete, recimo, slabo iz francuskog, njegovo poverenje u sebe će jačati i onda ako cenite njegove uspehe u amaterizmu ili sportu. Pohvala je nešto sasvim drugo nego nagrada. Pohvala dovodi do toga da dete bude ponosno na sebe. To motiviše u mnogo većoj meri nego ako obećate nagradu za njegove uspehe.
