Izvor: B92, 06.Jan.2024, 09:44
Kako se u različitim delovima Srbije proslavlja Badnji dan
Svaki kraj ima neku svoju mini strukturu obrednih praksi, pa se tako i pravljenje česnica razlikuje od kraja do kraja, a isto važi i za predmete koji se u nju stavljaju.
Etnološkinja Vesna Marjanović govorila je u "Jutru" na TV Prva o običajima za Badnji dan koji se praktikuju širom Srbije.
"Nekada se stavljalo sve što je bitno za to domaćinstvo. I delić praga, kukuruz… Pošto su to bile višečlane porodice, svako od ovih znamenja je određivalo ko će se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << čime baviti u toku godine. Onaj kome se zalomi delić praga, taj je imao zadatak da čuva domaćinstvo, ko je izvukao kukuruz, to je bio znak da će raditi u polju, drugi će raditi u bašti, itd. Ono sve što je bilo bitno se stavljalo u česnicu i ona se lomila", ispričala je gošća.
U krajevima severno od Save i Dunava su se manje stavljali ovi kućni simboli, a češće para.
"Domaćin ju je otkupljivao od onog ko ju je pronašao i stavljao ju je kraj kućne ikone, gde je stajala godinu dana. A šta se radilo s tim novcem? Čuvao se da se kupi so“, objasnila je Vesna i dodala da su u stara vremena domaćinstva bila takva da su obično sama proizvodila hranu i sve što im je potrebno za život, a kupovali su samo ono što nisu mogli da stvore ili uzgoje.
U nekim krajevima česnice izgledaju poput pogače, a u drugim poput suve pite.
Etnološkinja kaže da su ljudi danas sve sveli na hranu i trpezu, ali da nije to ono što je najvažnije na ovaj praznik.
"Na Badnji dan bi onaj najstariji iz kuće, u tradicionalnom odelu, išao iz kuće s onim najmlađim. To je znak da dete preuzima tradiciju iz kuće, pa je tako išao s dedom u ranu zoru pre izlaska sunca, u seču badnjaka. To je hrastovo ili cerovo drvo. Tamo gde ova vrsta rastinja nije postajala, meštani su još u jesen ostavljali neko čvornato drvo koje će se zameniti badnjak."
"Badnjak se donosio pred kuću, stavljao na istočnu stranu i uveče, uz određene folklorne običaje, domaćin ga je ritualno unosio u kuću. Badnjak se isecao na tri, pet ili više delova i svaki put kad je domaćin izlazio po sledeći komad, izgovarao je određeni tekst. Badnjak se celivao, mazao medom i šećerom i stavljao na peć da pregori, ali ne da izgori."
A zašto je bitno da imamo pečenicu za Božić?
"Pečenica je sastavni deo, neka vrsta žrtve i dara i živima i njihovim precima. Crkva ovaj ritual žrtvovanja ne priznaje, ali dopušta da ga u domu domaćin čini. Sve pečenice su neka vrsta žrtve. Meso, prasetina se seče na božićnom kolaču i oni moraju da budu sjedinjeni. Kolač je telo, a pečenica žrtva za naše ovozemaljsko postojanje", objasnila je etnološkinja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
