Izvor: Lepota i zdravlje, 09.Dec.2025, 22:01

Čuvari svetlosti Ohrida: Razgovor sa Mihajlom Filevim, naslednikom tajne izrade Ohridskog bisera

U srcu starog Ohrida, među kamenim kaldrmama i tišinom jezera koje uvek deluje kao da gleda i čuva grad, nalazi se radnja porodice Filev. Izlog te radnje blista poput samih bisera. Biseri poređani u vitrinama hvataju svetlost i prelivaju je u svim nijansama belog, ružičastog i srebrnog sjaja. To nije izlog starog zanata, već prostor u kojem tradicija diše u korak s vremenom. Iza izloga, međutim, otvara se drugačiji svet. U dnu radnje stoji sto za rad, a iza njega kameni zid naslonjen na >> Pročitaj celu vest na sajtu Lepota i zdravlje << crkvu, svedok proteklih vekova. Kada se sretnete s Mihajlom Filevim, poslednjim u nizu čuvara jedne od najdragocenijih tradicija Balkana, imate osećaj da razgovarate s čovekom koji ne nosi samo porodično nasleđe, već i deo istorije. Njegova toplina, neposrednost i gostoprimstvo podsećaju na Ohrid sam, jezero koje nežno obasjava grad i ljude koji u njemu žive. Njegov glas je topao, a ponašanje nenametljivo dok zrači tihom snagom i otmenom jednostavnošću. Radionica porodice Filev nije samo prostor za rad, ona je most između prošlosti i budućnosti, između porodičnog nasleđa i novih generacija. Tajna izrade Ohridskog bisera Porodica Filev čuva tajnu izrade Ohridskog bisera gotovo sto godina, a Mihajlo, sin jedinac i četvrta generacija, danas sa ponosom nosi tu odgovornost. Dok govori i rukama pokazuje čitav proces, jasno je da se radi o zanatu koji nije samo posao, već sudbina. To je misija, amanet, i način da svoju decu nauči vrednostima koje traju duže od jednog života. Od malih nogu bio sam prisutan u radionici. Gledao sam kako moja baka i otac rade, upijao sve te male finese i znao da će to jednog dana biti moj veliki izazov, da nastavim tradiciju i čuvam tajnu postupka. Nije to zanat koji se može naučiti u školi. Sve se prenosi s kolena na koleno, i ako si dovoljno stabilan i spreman, tada ti roditelj preda tu tajnu, priča Mihajlo. On ju je dobio sa 21 godinu, u trenutku kada je porodica procenila da može da iznese teret ovog nasleđa. Mihajlo Filev i sin Porodica Filev Porodica Filev Sve je počelo iz prijateljstva Priča o Ohridskom biseru počinje davno, u vreme velikih istorijskih previranja. Tokom Oktobarske revolucije 1917. godine, ruski emigrant Jovan Zubanović beži od ratnih sukoba i dolazi u Kraljevinu SHS. Put ga vodi do Ohrida, gde upoznaje Mihajlovog pradedu, Nikolu Fileva, ugostitelja i vlasnika prve kafane u gradu Velika Srbija. U toj kafani, u prijateljstvu mog pradede i Jovana Zubanovića, desio se sudbinski preokret. Zubanović je bio majstor za emulziju, ali nije znao da Ohridsko jezero ima iste karakteristike Bajkalskog jezera i da u njemu živi riba plašica. Kada je video koševe pune plašice, rekao je mom dedi: ’Donesi mi jednu živu ribu da vidim šta mogu da učinim.’ Tako je počeo eksperiment koji je promenio našu istoriju, objašnjava Mihajlo. Tajna emulzija, izrađena od ribljih krljušti plašice i jezgra školjke, postala je srce Ohridskog bisera. Potpuno prirodan, nastajao je u rukama majstora, sloj po sloj, dok nije zasijao u svojoj punoći. To je bila prava revolucija za svoje vreme. Sve je počelo iz prijateljstva mog pradede i jednog Rusa, a pretvorilo se u tradiciju koja je postala simbol Ohrida i našeg identiteta, objašnjava Mihajlo. Mihajlo Filev Kako je ohridski biser postao deo istorije Već prva ogrlica bila je namenjena kraljici Mariji Karađorđević. Kralj Petar I Karađorđević, kada je posetio Ohrid, postao je veliki prijatelj mog pradede. Upravo on je poklonio prvu ogrlicu kraljici Mariji. To je bio trenutak kada je biser izašao iz okvira porodice i postao deo šire kulturne priče Balkana, kaže Mihajlo. Tokom Jugoslavije, ohridski biser je postao brend države. Delegacije koje su posećivale Jugoslaviju vraćale su se kući sa ogrlicama i minđušama, a tradicija poklanjanja trajala je decenijama. Biseri su ubrzo pronašli put do kraljevskih dvorova. Posle kraljice Marije Karađorđević, prve dame koja je ponela ogrlicu Fileva, kasnije su ih nosili i kraljice Holandije, Danske i Švedske, filmske dive, političari, sportisti poput Novaka Đokovića. Ipak, Mihajlo kaže da mu je jednako drag svaki klijent koji u njegovu radnju uđe sa iskrom u očima i željom da biser ponese kao uspomenu. Na pitanje o slavnim osobama koje su nosile Ohridske bisere, odgovara skromno, ali s ponosom. Da, bisere su nosile kraljice, glumice, sportisti… Ali ono što mi je važnije jeste da je svaka žena, bez obzira ko je, u njima pronašla deo sebe. Srce bisera i majstorstvo ruku Proces izrade ostao je gotovo neizmenjen. Školjke koje porodica Filev koristi dolaze iz toplih mora sa Tahitija, iz Malezije i Japana. Njihovo jezgro postaje osnova, a pravi posao počinje kada se nanese emulzija. Ako imamo perlu od devet milimetara, ona se premazuje devet puta. Svaki sloj se nanosi posebnom četkicom od prirodne dlake kamile, konjskog repa ili veverice. To su finese koje ne smeju da se menjaju. Emulzija je srce bisera, a sve ostalo je veština i strpljenje, objašnjava Mihajlo dok pokazuje fine pokrete rukom. Kada pokazuje proces izrade, čini to sa pažnjom i ponosom, iako je svestan da ono najvažnije nikada neće otkriti. Porodična tajna, način dobijanja posebnog premaza, ostaje zaštićena kao srce zanata. Ali sve ostalo od ideje do završnog komada objašnjava s lakoćom i ljubavlju. Tajna je i dalje porodična. Danas je znamo moj otac i ja. Bože zdravlja, naslediće je sledeća generacija. Moja supruga uvodi inovacije i prati trendove, a deca Mina, Irma i Nikola imaju podjednake šanse da jednog dana nastave tradiciju. Lični izbor i odgovornost Za Mihajla je odluka da preuzme porodični posao značila i odricanje. Bio je dobar fudbaler, želeo je da studira medicinu, ali je, kako kaže, proradila savest. Nisam imao ni brata ni sestru, i znao sam da je sve na meni. Osećao sam da bi propast zanata značila gubitak ne samo za moju porodicu, već i za buduće generacije i za sam grad Ohrid. Nije to bila samo moja odluka, već i moj dug prema istoriji. Ljudi i priče Ono što biseru daje posebnu vrednost jeste spoj prirode i ljudske ruke. Najveći poklon Ohridskog jezera je upravo biser. On povezuje ljude, daje samopouzdanje ženama koje ga nose. To je prijatelj žena, njihov saveznik i ukras, ali i svedok važnih trenutaka. Kroz radionicu porodice Filev prošli su mnogi. Mihajlo se seća jedne anegdote: Jedan prijatelj iz Niša želeo je da iznenadi svoju devojku. Sakrili smo prsten s biserom u kinder jaje. Kada ga je otvorila, bio je to trenutak koji se pamti zauvek. Mihajlo veruje i u emotivnu moć nakita. Za njega, svaki biser ima svoju priču. I dok se priseća priča kupaca, parova, porodica, prijatelja koji su u njegovoj radnji pronalazili simbol svojih najvažnijih trenutaka kaže: Ljudi često kažu da nošenje bisera menja raspoloženje, da unosi mir i neku posebnu snagu. To je i meni najlepše kada vidim da komad nakita postaje deo nečije životne priče. Biser nije samo ukras. On daje sigurnost i samopouzdanje. Verujem da nakit ima emotivnu moć da nosi uspomene, da leči tugu i naglašava radost. Budućnost i amanet Ohridski biser je danas zaštićeno kulturno nasleđe. Mihajlo veruje da će, bez obzira na promene u svetu, ova tradicija trajati. Najvažnije je da sačuvamo ljubav prema poslu. Pet odsto je tajna, pet odsto talenat, a sve ostalo je rad. Ako to prenesemo na svoju decu, zanat će živeti. Ohridski biser je mnogo više od nakita. To je priča o ljudima, prirodi i vremenu koje se usporava kada uđete u radnju porodice Filev. To je svetlost Ohrida pretočena u bisernu perlu, mali, savršeni krug tradicije i ljubavi, koja traje već skoro sto godina. Za Mihajla Fileva, biser nije samo nakit – on je svetlost Ohrida pretočena u uspomenu, most između prošlosti i budućnosti i tihi dokaz da ljubav i posvećenost mogu trajati duže od jednog života. Foto: Privatna arhiva

Nastavak na Lepota i zdravlje...