Izvor: Lepota i zdravlje, 17.Okt.2016, 16:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čudesna stvarnost Sesilije Karoline „Sisi“ Bel

Autorka najbolje stripske publikacije za decu u Americi 2015. godine, Sisi Bel, odličan je primer za to kako, uz ogromnu upornost i rad na onome što volite, svoju „posebnost“ možete pretvoriti u svoju najveću prednost. Osim što je njeno autorsko umeće potvrđeno prestižnim nagradama u SAD (Njuberijeva i Ajznerova nagrada 2015. godine), treba pomenuti i da je Sisi Bel osoba oštećenog sluha koja je razumevanje i govor razvila pomoću slušnih aparata. Foto: Promo Svoje neobično iskustvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Lepota i zdravlje << odrastanja jedinog deteta oštećenog sluha u školi, gde uspeva da postane superheroj, Sisi je na zanimljiv i lako razumljiv način opisala u knjizi „Superuvce“ – edukativnom stripu u boji, na više od 240 strana. Zahvaljujući inicijativi Udruženja za podršku razvoju dece oštećenog sluha „Sajberuvce“, u partnerstvu sa Izdavačkom kućom „Čarobna knjiga“, a uz podršku kompanije MED-EL / CI Studio Pulsar, ova jedinstvena knjiga ispunjena izuzetnim porukama, a pritom neočekivano zabavna i duhovita, već osvaja srca čitalaca na srpskom jeziku. O inspiraciji da osmisli i iznedri ovako posebno delo, uloženom vremenu i trudu, očekivanjima i ispunjenju sna razgovarali smo sa Sisi Bel. Šta Vas je inspirisalo da napravite knjigu kao što je „Superuvce“ i da li je knjiga ispunila Vaša očekivanja? Pre oko pet godina, imala sam izuzetno neprijatan susret s neuljudnom kasirkom u supermarketu. Nisam je dobro čula niti razumela, pa se ona naljutila na mene. Trebalo je da joj kažem da sam gluva, da ne čujem dobro, ali nisam mogla, jer ja do tada NIKADA nikome nisam rekla da sam gluva – jednostavno nisam to tako radila. Ali trebalo je da joj kažem. Njeno ponašanje me je veoma uznemirilo, ali istovremeno sam bila veoma uznemirena i zbog svog stava. Zašto nisam mogla da kažem ljudima da sam gluva? Danima nakon tog događaja, razmišljala sam o toj ženi i o tome kako je učinila da se osećam grozno. Razmišljala sam i o tome koliko sam sama doprinela tome da se osećam grozno, budući da joj nisam odgovorila. Trebao mi je „ventil“, pa sam počela da pišem blog na internetu pod nazivom „Superuvce“ (u originalu: “El Deafo”), što je bilo ime superheroine iz mog detinjstva, mog alter ega. Spremila sam se da prestanem da se stidim toga što sam gluva. Spremila sam se da kažem svetu da SAM GLUVA. Dok sam pisala blog, otprilike u isto vreme sam čitala „Osmeh“, crtani roman Rejne Telgemajer namenjen srednjoškolcima. Tada sam shvatila da crtež može biti odlično sredstvo za pričanje priče. Dakle, blog i Rejnin roman bili su iskre iz kojih se rodila zamisao o „Superuvcetu“. Napisala sam knjigu da bih ponovo proživela sram koji sam osećala, da bih to osećanje prevazišla i ostavila iza sebe. Istovremeno sam se nadala da će ljudima neoštećenog sluha ova knjiga donekle objasniti kako je to biti gluv, kao i da će gluvim osobama (posebno gluvoj deci) pokazati da nisu same. „Superuvce“ je više nego opravdalo moja očekivanja. Od mnogih čitalaca, sa oštećenjem sluha ili bez njega, čula sam da su zaista uživali u knjizi i da su se pronašli u njoj. Neki od čitalaca čak su mi rekli da im je knjiga promenila život nabolje, što je upravo ono čemu sam oduvek težila kao autorka. „Superuvce“ mi je donelo i neočekivanu dobrobit: sada mogu naglas da kažem „Ja sam gluva“ i da budem ponosna na tu činjenicu. „Superuvce“ me je usrećilo! Pročitajte i… Sajberuvce: Hiperbarična komora kao terapija oštećenja sluha Kliknite na sledeću stranu…

Nastavak na Lepota i zdravlje...

Svet: Čudesna stvarnost Sesilije Karoline „Sisi“ Bel