Izvor: B92, 10.Mar.2013, 17:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Znam, kraj je tu, ali ne očajavam"
"Imam toliko toga još da pružim" kaže smrtno bolesna Suzan Spenser Vendel koja je napisala knjigu o proživljavanju života punim plućima iako joj se bliži smrt.
Njena knjiga pojaviće se u utorak u Britaniji a prava za film već su prodata. I dok je njena karijera hrli ka vrhuncu, njeno zdravlje sve je lošije i ona se suočava sa krajem života.
Za memoare pod nazivom "Until I Say Goodbye" trebalo joj je tri meseca. Svoju životnu priču Suzan je kucala desnim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << palcem na ajfonu, zato što su joj svi ostali prsti otkazali usled amiotrofične lateralne skleroze (ALS), bolesti od koje boluje i Stiven Hoking.
U leto 2011. godine njoj je dijagnostikovan ALS a prve znake primetila je 2009. godine kada je leva ruka počela da se suši.
Posle godinu dana mučnih pregleda i odlazaka lekaru, testova i depresije pa čak i misli o samoubistvu konačno je dobila dijagnozu ali i prognozu da pred sobom ima svega jednu godinu života.
Većina obolelih od ASL-a umre u toku od 3-5 godina.
Od tada, ona je putovala u Kaliforniju da pronađe svoju biološku majku, u Njujork gde je sa ćerkom isprobavala venčanice za dan koji njih dve neće doživeti zajedno, u Budimpeštu gde se sa mužem prisećala prvih dana detinjstva, u Jukon gde je pokušavala da vidi polarnu svetlost, na Karibe i Kipar…
Upravo ova putovanja bila su baza za seriju priča zbog kojih je od izdavačke kuće HarperCollins dobila 2.3 miliona dolara kako bi pisala o poslednjim danima svog života. Universal joj je ponudio sedmocifreni ček za prava za film.
Iz kuće HarperCollins kažu da je Suzanina knjiga moćna, emotivna, inspirativna i neodoljiva: "`Until I Say Goodbye` je ispunjenje njene poslednje želje, da ljude nasmeje, rasplače, izgrli njihovu decu i provede se sa svojim prijateljima."
Život je prepun novih poglavlja, kaže Suzan.
Ona sada ne može da govori, hoda ili guta sama ali je odlučna u tome da njene poslednje reči ne budu tužne.
Svoje poslednje dane ona provodi sa suprugom, decom i uživa u sitnim radostima i veruje da je proslavila svoje poslednje praznike.
"Znali smo da će biti tako. Zato smo za Dan zahvalnosti napravili pravu feštu. Cela porodica, koja broji 40 članova, je bila tu. Bilo je prelepo."
"Moja priča je mešavina dobre i loše sudbine u kojoj nalazim duboko značenje. Svakog dana čitam pasuse o radosti i tuzi iz Džubranove knjige "Prorok" . O dubokoj tuzi koja se urezuje u naše biće i sve više radosti koju rađa." misli Suzan Spenser Vendel.
"Još uvek nisam otišla. Imam današnji dan. Imam mnogo toga još da dam. Znam da kraj dolazi ali ne očajavam" piše Suzan i veruje da je zadovoljna životom koji je odabrala da živi.
.jpg)
