Izvor: B92, 22.Sep.2013, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlaga pojačava probleme pri disanju
Početkom jeseni pogoršavaju se tegobe astmatičara. Promene najviše osećaju pacijenti koji istovremeno pate od alergija.
IZBEGAVATI OKIDAČE Astmu izaziva jedan ili kombinacija više faktora, na koje ne možemo mnogo da utičemo. Ali, moguće je uticati na „okidače“ iz spoljne sredine koji provociraju buđenje bolesti. * Pušenje je veliki okidač pogoršanja tegoba
* Zagađen vazduh nikako ne prija pacijentima sa astmom
* Boravak u vlažnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sredini i izloženost naglim vremenskim promenama
* Izloženost alergenima kod onih koji imaju alergijsku astmu (a to mogu da budu poleni ili bilo koja supstanca na koju je osoba alergična)
* Neredovno uzimanje propisane terapije
* Pacijenti treba da obrate pažnju na subjektivan osećaj, nekima prija hladno, nekom ne, nekome prija more, nekom planina.
Promene vremenskih prilika i sezona visoke koncentracije alergena u vazduhu utiču na „buđenje“ astme. Nagle promene vremena ne prijaju ni zdravim osobama, a pacijenti s astmom u ogromnom broju osećaju pogoršanje simptoma na početku jeseni.
Ovo naročito važi za one koji pate od alergijske astme, od koje boluje manje od polovine asmatičara. Ali, kako je ova bolest sve zastupljenija i masovnija, nije zanemarljiv broj pacijenata sa pogoršanjem tegoba.
- Kod astme su najvažniji dobra kontrola i redovno uzimanje terapije, uz taj preduslov, to je u najvećem broju slučajeva blaga i dobro kontrolisana bolest - kaže za „Novosti“ profesor dr Predrag Rebić, načelnik Polikliničke službe klinike za pneumologiju.
- Alergijska astma i rinitis su „brat i sestra“, izazivaju ih isti okidači, i imaju sličan mehanizam, samo je lokacija tegoba različita.
Alergijska astma se češće javlja u dečjem uzrastu, mada prvi napad može da se javi u bilo kojem dobu, čak i u poznim godinama. Najveće tegobe s jeseni imaju pacijenti koji imaju alergijsku kijavicu i astmu istovremeno.
Drugi nepovoljan faktor pogoršanja tegoba je vlaga, naročito ako posle toplog perioda dođe do naglog zahlađenja i padavina. Ali, kako naglašava dr Rebić, tegobe pacijenata su subjektivne, kao i kombinacije faktora koje im prijaju ili ne.
- Danas imamo veliku paletu lekova, a terapiju prilagođavamo svakom pacijentu - dodaje dr Rebić. - Suština je da dajemo što manje lekova, minimalne doze dovoljne su da pacijenti ne osećaju tegobe. Tolerišemo da pacijent najviše dva puta nedeljno ima male tegobe, ali ako ima samo jedno noćno buđenje, to već nije dobro kontrolisana bolest.
Pacijenti moraju stalno pored sebe da imaju terapiju, jer uvek može da dođe do napada, čak i ako bolest već duže vreme miruje.
Astma je hronična bolest koja ne prolazi, upala u organizmu je stalno prisutna, samo ispoljavanje tegoba zavisi od provocirajućih faktora, među kojima su i alergije i promene vremenskih prilika. Svuda u svetu, pa i kod nas, problem je što astmatičari, posebno mlađi, prekidaju terapiju čim im tegobe popuste.
- Američka istraživanja su pokazala da pacijenti posle četiri meseca prekidaju uzimanje lekova, što je pogrešno i štetno - dodaje dr Rebić.
- Terapija može eventualno da se smanji, ali ne i da se prekine. Kod nas osim nerazvijene svesti o tome da je astma hronična bolest gde je neophodno stalno koristiti terapiju, postoji i ekonomski momenat. Gotovo svi lekovi se dodatno plaćaju, i pored refundacije dela cene. Mnogi pacijenti ne priznaju da ne mogu da plate skuplje lekove, pa prekidaju terapiju. Potrebno je svom lekaru izložiti sve činjenice, jer uvek postoji mogućnost da se u datim uslovima preporuči najbolja moguća terapija.
Foto: freedigitalphotos.net/marin
