Izvor: NaDlanu.com, 22.Mar.2012, 17:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve zamke stalnog stresa
Izreka da "ono što ne može da vas ubije, može samo da vas ojača" pokazala se kao tačna.
Lekari tvrde da jedna određena količina doziranog stresa može da nas ojača, ali i da s druge strane valja biti oprezan kada je u pitanju hronični stres koji može biti veliki neprijatelj fizičkog i psihičkog zdravlja čoveka.Jedna količina stresa je neophodna i zato ljudski organizam ima sofisticirane odbrambene mehanizne, koji se munjevito pokreću u stanjima ugroženosti.Ljudi bez većih posledica zahvaljujući ovom mehanizmima mogu da savladavaju akutni ili povremeni stres, čak i kada je on visokog intenziteta. Stručnjaci, sa sajta www.bol.rs upozoravaju da je veliki problem prisustvo stalnog ili hroničnog stresa, pa čak i kad je on niskog intenziteta.Kada je čovek stalno izložen stresu, odbrambeni mehanizmi su stalno "ukjučeni", tako da se vremenom iscrpljuju i dovode do mnogih štetnih promena u ljudskom telu. Ovaj tinjajući i podmukli stres može oštetiti mozak, pluća, mišiće, srce. Zašto imam visok pritisak?Lekari kažu da je mozak savršen "kompjuter" koji reguliše sve funkcije organizma. Mozak prima informaciju o stresu, obrađuje je, planira i pokreće odbrambenu reakciju. Poznato je da mnogim ljudima u stresnim situacijama skaće krvi pritisak, da se znoje, da im srce ubrzano lupa. Do svega ovog dolazi zbog pojačanog lučenja adrenalina i kortizola. Kad stres prođe, sve funkcije se vraćaju na normalu. Problem nastaje kod hroničnog stresa, kada je organizam prinuđen da u dužem periodu "radi u posebnom režimu".Zašto me boli glava?Pod dejstvom stresa, mišići se zatežu čime se povećava spremnost ljudskog tela za brzu reakciju u cilju fizičke odbrane organizma. Kod stalnog stresa, dugotrajna mišićna napetost dovodi do različitih oboljenja kao što su miofascijalni sindrom (dubok stalan bol u mišiću), tenziona glavobolja i migrena.Zašto ne mogu da dišem?Produbljeno i ubrzano disanje je takođe posledica stresa. Na ovaj način dolazi više kiseonika do krvi, a sve to povećava sposobnost organizma da se odbrani od stresa. Hiperventilcija može izazvati i napad panike.Zašto mi preskače srce?Stres ubrzava rad srca i povećava krvni pritisak. Veliki mišići i drugi organski sistemi naglo povećavaju svoje potrebe za kiseonikom i glikozom koji se dopremaju preko krvi. Krvni sudovi upumpavaju povećanu količinu krvi, srce ubrzava rad i pojačava intenzitet kontrakcija. U kratkom periodu ove promene nemaju negativnog uticaja na rad srca. Ipak, ako stres potraje, srce se "iscrpljuje", tako da može doći do slabljenja srčanog mišića i povećanog rizika od infarkta.Zašto mi divljaju hormoni?Kad odgovarajući centri u moždanoj kori dobiju informaciju o stresu, oni nervnim putevima šalju signale u hipotalamus, odakle oni odlaze u hipofiznu žlezdu. Hipofiza luči odgovarajuće hormone, koji se krvlju prenose do nadbubrežne žlezde, izazivaju lučenje kortizola i adrenalina, a oni pokreću niz reakcija organizma karakterističnih za stres, zbog čega se i nazivaju stres hormoni. Ovi hormoni deluju na jetru izazivaju povećano oslobađanje glikoze (šećera) u krv. Kao glavna “ćelijska hrana”, glikoza povećava energetsku spremnost organizma u stresnim situacijama.Zašto me boli stomak?Stres je krivac za povećavanje ili smanjenje apetita. Usled uziamanja većih količina hrane i poremećaja varenja, može doći do vraćanje želudačnog sadržaja u jednjak, što je praćeno osećajem kiseline i bolom.Pod dejstvom stresa, u stomaku se javlja osećaj nelagodnosti (takozvani “leptirići”). Česta je mučnima, a moguće je i povraćanje. Zatvor i dijareja su takođe česti pratioci ovog stanja.Zašto me seks smara?Povećana koncentracija kortizola, usled stresa, dovodi kod muškaraca do smanjenja lučenja testosterona i produkcije sperme. Sve ovo ima uticaj na seksualnu i reproduktivnu funkciju. Hronični stres u pojedinim slučajevima može dovesti do impotencije. Kod žena se javlja poremećaj menstrualnog ciklusa, česte su i bolne menstruacije, pa čak i prestanak ciklusa.Kako izbeći stres?Kada je stres u pitanju, možda bi bilo najbolje da pokušate sami da pronađete za sebe najbolji lek. Rekrativno baljenje sportom, šetnje po prirodi i zdrava ishrana uz redovan san siguno mogu da pomognu. Ali sigurno je da se svako na različite načine oslobađa stresa, neko udara u džak za boks, neko trči, a neko čita poeziju i sluša muziku.Uzroci hroničnog stresa su duboko “ugrađeni” u naš svakodnevni život, bilo da se radi o teškoj finansijskoj situaciji, gužvi u saobraćaju ili problemima na poslu. Stručnjaci kažu da su neke studije pokazale da čovek može da kontroliše i amortizuje stes. Lako je reći, ali pokušajte da za početak izbegavate situacije koje su uzrok stresa, a više vremena provodite u aktivnostima koje vas opuštaju i sa ljudima u čijem društvu uživate.Pogledajte još i:Note umesto tabletaMuzika je lekKada kažeš promena - misliš ma stres
