Izvor: B92, 07.Dec.2020, 16:18
Štagljar: "Zašto su vakcine protiv koronavirusa sigurne?"
"Već od samog početka ove pandemije u januaru ove godine, a pogotovo nakon što su pre nekoliko sedmica američka i nemačka farmaceutska kompanija Fajzer i Biontek, američka Moderna, Univerzitet u Oksfordu u saradnji sa farmagigantom Astrazenekom iz Ujedinjenog Kraljevstva te ruska agencija za zdravlje objavile veoma ohrabrujuće rezultate treće faze kliničkih istraživanja njihovih vakcina protiv kovid 19, svedoci smo pojava raznih netačnih informacija o tim vakcinama, od kojih većina >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dolazi od pobornika teorija zavera i protivnika vakcinacije."
To kaže Igor Štagljar, hrvatski naučnik u tekstu objavljenom u Večernjem listu u kojem je dalje objasnio zašto su vakcine protiv koronavirusa sigurne.
"Ono što većini biomedicinara upada u oči činjenica je da neke od tih informacija, doduše u veoma retkim slučajevima, dolaze čak i od kolega naučnika. Jedan od njih je i 74-godišnji dr Sukarit Bakdi, penzionisani nemački virolog koji se tokom svoje karijere bavio proučavanjem bakterija (bakteriologijom) kao i bolestima krvnog sistema (aterosklerozom), a koji od početka ove pandemije pokušava konstantno da umanji, relativizira i u potpunosti negira opasnost od kovid 19. Verovatno vam je poznato da takvih naučnika i lekara ima svuda i u svakoj državi, ali na svu sreću globalno gledano ih ima veoma malo. Ipak, takvi naučnici unose nesigurnost među ionako zbunjene i uplašene građane koji nemaju dovoljno znanja iz područja biomedicine te se zbog toga osećaju zbunjeno jer ne znaju kome zapravo treba da veruju: znatno većoj grupi naučnika koji su pobornici vakcina, ili možda takvim kritičarima vakcinacije", naveo je.
Dotični dr Bakdi, nastavlja daklje ovaj hrvatski naučnik, nedavno je oštro kritikovao razvoj vakcina protiv kovida 19. Naime, on tvrdi da su te vakcine nepotrebne i nesigurne, a pogotovo se kritički osvrnuo na mRNA vakcinu koja su u rekordnom roku, tj. u manje od 6 meseci, razvile dve američke farmaceutske kompanije: Fajzer (u saradnji s nemačkom kompanijom Biontek) i Moderna, a koja su u nedavnim kliničkim studijama pokazale fascinantnu fikasnost od 94% (Moderna), odnosno 95% (Fajzer/Biontek).
Važno je spomenuti da rezultati treće, najvažnije faze tih kliničkih studija još nisu objavljeni u naučnim časopisima - to s nestrpljenjem očekujemo u sledećih nekoliko sedmica. Ali sada, kada se nalazimo u jeku drugog (a u SAD već trećeg) talasa pandemije, koji je očigledno smrtonosniji od prvog, veoma je važno da javnost što pre sazna o epohalnim rezultatima na području razvoja vakcina putem službenih objava dotičnih farmaceutskih kompanija pre nego što te studije objave i naučni časopisi.
"Glavni argumenti koje ovaj doktor iznosi u javnost preko raznih Jutjub videa i opskurnih web-stranica jesu da su dotične 'mRNA molekule toksične za ljudsko telo, da mogu da promene našu genetičku informaciju, tj. genom' te na taj način 'uzrokovati veliki broj zdravstvenih problema' među svetskim stanovništvom koje će se vakcinisati takvim vakcinama", prenosi Večernji reči ovog naučnika.
Kako funkcioniše mRNA vakcina?
Vakcine generalno funkcionišu tako da "treniraju" naš imunološki sisitem da prepozna delove virusa/bakterija (zajedničkim imenom patogena), navodi naučnik, te dodaje da ga onda podstaknu da proizvodi imunitet ili u obliku antitela (govorimo o tzv. humoralnom imunitetu), ili obliku memorijskih T-ćelija (tzv. ćelijski imunitet). Istorijski gledano, vakcine su bile pripremane na nekoliko načina koji koriste (i) oslabljeni virus, (ii) inaktivirani virus, ili pak (iii) pročišćene proteinske komponente virusa. Ali, mRNA vakcine su sasvim drugačije jer ne koriste niti jednu od gore navedenih strategija, već potpuno novu i inovativnu tehnologiju.
Osobe koje primaju mRNA vakcinu dobijaju ih u dve različite doze, u razmaku od dve sedmice, u kojima oni primaju samo minijaturni deo genetičkog materijala SARS-CoV-2 koronavirusa – radi se o mRNA molekulima koji kodiraju čuveni protein šiljka (engl. Spike ili S-protein) novog koronavirusa.
"Takvi mRNA molekuli su pričvršćeni na lipidne čestice koje pak omogućavaju jednostavan transfer tih mRNA molekula u naš organizam. Kada se takve lipidne čestice vezane na mRNA (koja kodira protein šiljka) injiciraju u rame neke osobe, mišićne ćelije u roku od samo 48h 'translatiraju' te mRNA molekule u virusni protein šiljka i na taj način oponašaju ono što se događa kada ceo SARS-CoV-2 koronavirus zarazi određenu osobu. Ali ovde postoji jedna ogromna razlika, a to je da se u slučaju mRNA vakcine radi o sintezi samo jednog jedinog virusnog proteina – proteina šiljka novog koronavirusa. Takav novosintetizirani protein šiljka onda aktivira naš imunološki sistem, koji ubrzo zatim počinje da inducira snažan imunološki odgovor u obliku antitela, kao i ćelijskog imuniteta".
Kaže i da mRNA vakcine "sigurno neće promeniti vaše hromozome". Na pitanje da li možemo da verujemo vakcinama koje su tako brzo napravljene kaže da je odgovor vrlo jednostavan i da je situacija sada sa vakcinom mRNA potpuno drugačija, jer se ona pravi modernim molekularno-biološkim metodama.
Drugim rečima, one se stvaraju hemijskom sintezom, a ne biološkim putem kao tradicionalne vakcine te se stoga mogu da pripreme za samo nekoliko dana. Zbog toga je naučnicima iz farmaceutskih kompanija Fajzer/BioNTeka i Moderne trebalo samo nekoliko dana za pripremu takvih mRNA vakcina u januaru ove godine, nakon što su kineski naučnici objavili celokupnu genomsku sekvencu SARS-CoV-2 virusa, a već nakon 3 sedmice su počeli da ih testiraju u sklopu prve faze kliničkih istraživanja na pedesetak dobrovoljaca u SAD i Nemačkoj.
Rezultati prve faze kliničkih istraživanja za obe vakcine su u julu ove godine objavljeni u eminentnim naučnim časopisima "The New England Journal of Medicine" (u slučaju Modernine vakcine) i "Nature" (u slučaju Fajzer/BioNTek), te su jasno pokazali da obe mRNA vakcine uzrokuju snažan imuni odgovor u obliku antitela kao i ćelijskog imuniteta, tj. odgovora T-ćelija bez većih nuspojava.
Konačni dokaz da dotična mRNA vakcine štite od zaraza SARS-CoV-2 koronavirusom došla su iz nedavne faze III kliničkih istraživanja koja su pokazala da Fajzer/BioNTek vakcina pokazuje 95% efikasnost, a Modernina vakcina 94%. S obzirom na to da su dotične mRNA vakcine testirane na 30.000 dobrovoljaca (u slučaju Modernine) i 55.000 (u slučaju Fajzer/BioNTek), naučnici su čvrstog mišljenja da se radi o reprezentativnim uzorcima koji jasno pokazuju da možemo da verujemo tim dvama mRNA vakcinama iako su pripremljena u tako kratkom vremenskom vremenu.
"Mislim da svima treba da bude jasno da nauka i biomedicina u ovom trenutku nikako ne mogu da dozvole bilo kakve pogreške ili 'napumpavanje' efikasnosti vakcina protiv kovid 19 jer, u slučaju da se pojave problemi, to ne bi bilo pogubno samo za zdravlje ljudi širom sveta, već bi sasvim potkopalo i prihvaćenost vakcinacija u društvu. Stoga sam čvrsto uveren da će gore navedena inovativne mRNA vakcine, zajedno s ostalim klasično pripremljenim vakcinama, poput onih naprvljenih na Univerzitetu u Oksfordu u saradnji s AstraZenekom, te ruska Sputnjik V i ostale vakcine koje se još testiraju u fazi III kliničkih istraživanja, biti bilo kakvi 'čarobni meci', tj. odlučujući faktori u našoj pobedi protiv kovid 19", naveo je.
Te vakcine, uveren je, već početkom sledeće godine zasigurno će "početi smanjivati stopu smrtnosti širom sveta i dovesti do toliko željenog kolektivnog imuniteta".
"To će se dogoditi kad oko 70% ljudi širom sveta bude vakcinisano te tako postane imuno na kovid 19, što će sigurno dovesti do konačnog izumiranja ovog novog koronavirusa SARS-CoV-2. To će kao posledicu imati zaustavljanje širenja ove pandemije. Ovo je definitivno za sve nas bila izuzetno teška godina, možda čak i najteža u našim životima. Ali usprkos tome ja sam optimističan da će nas gore navedene vakcine uskoro izvesti iz ove pandemije te ćemo zbog toga uskoro početi da živimo normalnim načinom", zaključio je ovaj naučnik.
