Izvor: B92, 20.Dec.2010, 14:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Recept za zdravlje i bolest
Ljubav je najlekovitiji lek, tvrdi dr Radmila Šehić zaposlena u Hitnoj pomoći Beograd.
Piše: Ljiljana Sinđelić Nikolić
Foto: tungphoto / FreeDigitalPhotos.net
„Kao lekar mogu da tvrdim da je ljubav način isceljenja, način podizanja iz bolesti, iz teških životnih prepreka i problema. Život je sam po sebi izazov i nama je data mogućnost da se borimo sa svim mogućima izaovima koji su pred nama a sigurno oružje u bortiv protiv nevolje i zla >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je ljubav," govori doktorka koja je u Hitnoj pomoći poznata po blagoj reči, predanosti, trudu da pomogne svojim pacijentima.
Ljudi su uplašeni u bolesti
"Prosto sam presrećna kad kod nekoga ko pati a to se poznaje i po izrazu licu, kad vidite da se neko muči a vi uspete da izazovete kod njega blagi osmeh, opuštenost onda znam da je moj stav veoma, veoma dobro došao. Od nas lekara se očekuje da se s mnogo pažnje i nežnosti ophodimo prema svakome ko se obrati za pomoć. A to nije teško ukoliko čovek u sebi gaji taj osećaj blagosti, milosti ne samo prema bolesniku već i prema svakom ko se uz i pored bolesnika nađe i ne očekujem da se uzvrati ljubav. A šta reći onim ljudima koji to ne mogu, koji su savladani životnim problemima?
Neka prvo pomisle, to za početak, da je dovoljno što su se probudili, što vide svetlo dana, da čuju žagor ljudi, da je život tu, da teče i da njih sa sobom nosi. Za mene je to dovoljan razlog da čovek isplivava iz problema. Zamislite tek kada se ustane bez bolova, bez tegoba, ljudi zaboravljaju te lepe trenutke, da mogu da ustanu, da prošetaju, da dodirnu stablo, da dodirnu cvet. Zar to nije već razlog da se bude srećan? Za početak to je moj savet. A sve ostalo samim tim kreće u pravom pravcu. Lepota je svuda oko nas, samo treba koristiti ono što nam je rođenjem dato da tu lepotu spoznamo,” tvrdi dr Šehić savetujući: "Probudite se, ustanite u cik zore, vidite rađanje sunca, pogledajte kako se dan pojavljuje i to će biti za početak dovoljno”.
Depresija
«U Hitnoj pomoći se dešava da se jave bolesnici koji imaju depresivne rakcije, ali bih pre rekla da su to ljudi koji imaju polimorfne tegobe, depresija je samo prateći simptom nekakvog oboljenja. Klasičnom, pravom depresijom se bave psiholozi i psihijatri. Ali, ono što hoću da kažem je da je depresija ponekad znak slabosti, straha od bolesti. Kao lekar sa iskustvom mogu da naznačim da je bolest na neki način prepreka koja je data da proceni vaše sposobnosti i snage, koliko ste u stanju i mogućnosti da nešto što vam je život nametnuo prevaziđete. Tačno je da je depresija sve više prisutna, to je neko mentalno potonuće, govorim ne o depresiji koja je kao bolest prisutna nego o nečemu što prati, uslovno rečeno, čak i zdravog čoveka. To je spoznaja samog sebe i svoje okoline, dakle, gubimo osećaj za boje koje život nudi i koje su tu, pored vas. Ja sam iskreno uverena da depresije u tom smislu mogu biti i savladane uz pomoć onih koji imaju dobru volju, uz pomoć drugih. Ne možemo svi biti jaki i snažni, neko podnese manji teret sa velikom tegobom a neko nosi veliko breme sa velikom lakoćom. Moramo i one slabe da razumemo i da im malo tog svetla unutar sebe ubrizgamo ne štedeći, ne zazirući od takvih ljudi nego im pružiti ruku i pomoći da i oni postanu deo stvarnog života.
Kad je čovek bolestan dešava se izolacija jer se ljudi boje bolesti, to je svakome poznato da onoga ko je bolestan drugi izbegavaju. U bolesti je često čovek sam sa sobom. Bežeći od bolesnih mi smo kandidati da obolimo. Taj strah od bolesti je strah od nečega što može svakoga da zadesi, dakle i od života, jer je bolest deo života. Nemojmo se plašiti ljudi koji imaju oboljenje, priđimo otvoreno, dovoljno je da se dođe sa dobrom namerom, to je već put ka isceljenju ali i sopstvenom zadržavnaju zdravlja. Onaj ko beži od bolesne osobe, zazire od nje ili je ismejava je veći paćenik od onog koji fizički pati. Otvoreno kažem, pomažući obolelom uspevate sebe da izgradite. Ne može svako da čini velika dela ali ona mala dela pažnje može da učini svako od nas.”
Volja i ljubav
«Ljudi koji su pozitivni, koji imaju zdrav odnos prema ljubavi, životu, koji su u svojoj prirodi takvi da su pomireni sa samim sobom, takve osobe i najteže bolesti lakše podnose i pobeđuju, manje pate. U medicini je naučno dokazano da najbezazlenije bolesti odnesu čoveka prosto zato što je osoba zatvorila sve svoje prozore, poznate su oportunističke penumonije, ali da ne zbunjujem čitaoce, bolesti ekoje su čak i za lekara krajnje bezazblene odnesu osobu samo zato što nema volje i vere u isceljenje, nade u bolje sutra i život. U čoveku se loše misli, osećanja, dela nakupe, kao kad ne provetravate prostoriju i u njoj nema svetla ni vazduha. Ima ljudi koji su kolekcionari lošeg a ima onih koji su pozitivni ili se trude da budu. Nismo svi isti. Oni koji imaju pozitivnog u sebi morali bi u kontaktu sa onima koji su gorki, razočarani, nemoćni da pokušaju da malo te pozitivnosti i dobrote prenesu na njih. Onaj ko je u višku neka da onome ko nema.
Povećavam dozu ljubavi, gde god se nađem ja je rasejavam, poklanjam, ostavljam da se oseti i da se širi među ljudima. Nadam se da će ljubav da pobedi, da će dobro da pobedi, da će blagost da pobedi bez obzira na sve probleme, teškoće i krize,” kaže dr Radmila Šehić iz Hitne pomoći Beograd.
