Izvor: N1 televizija, 03.Jul.2016, 11:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Psihijatar: Ljubomora je prirodna, ali je problem višak
Agresivnost i sklonost ka nasilju su biološka oprema koja nam je data da se odbranimo, bes imaju svi ljudi, a ljubomora je prirodna, rekao je profesor Milan Milić, psihijatar u bolnici Laza Lazarević u Beogradu. On je u Novom danu objasnio kako se prelazi grnaica iz ovih prirodnih stanja i postaje nasilnik, zlostavljač i na kraju ubica.
Profesor Milić objašnjava da granicu agresivnosti i nasilnog ponašanja prelaze ljudi koji imaju problem sa kontrolnim mehanizmima. Kod sociopata >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << su oni narušeni prirodno, dok kod drugih mogu biti narušeni afektivnim nabojem.
Kako kaže, kod ljudi koji se opisuju kao neupadljivi i mirni sklonost ka nasilju je "promakla u vremenu".
"Nemamo dovoljnu osetljivost na neke forme nasilja", ističe profesor Milić.
Dodaje da je ljubomora veliki problem, a da su do prošlog veka zločini motivisani ljubomorom tretirani kao zločini iz strasti, zbog čega su i kazne počiniocima bile blaže.
"Ljubomora je nešto čemu nije povučena granicu između normalnog i patološkog, sem kada je u pitanju gubitak testa realnosti - da kontroliše rublje svojoj ženi, da je optužuje da ga vara sa rođenim sinom ili bratom. To svi uočavaju", napominje psihijatar.
Kaže da u spektru ljubomore postoje razne varijacije, a da je granica neuhvatljiva.
"Kreće lagano i širi se neosteljivo. Od onoga da žena ne može da izlazi uveče sa drugaricama do onoga da mora da se javi svaki put kada izlazi iz kuće, čak i u prodavnicu. Žrtve ni same ne znaju kako su se uplele u to, a u stvari je reč o neosetnom pomeranju tolerancije na to ponašanje. Tu granicu, višak nego što je normalno, mora da prepozna osoba koja to doživljava, jer nemate kvalitetan parametar", rekao je profesor Milić u Novom danu.
Napominje da je uveren da je u slučaju petostrukog ubistva u Žitištu, za koje se sumnja da je bilo motivisano ljubomorom, višak ljubomore postojao od početka, kojim je bilo motivisano i psihološko nasilje nad ženom.
"Naš sistem i dalje to ne prepoznaje jasno. Pretnja ne traje samo dok je osoba u kući sa partnerom, ona se nastavlja kroz vreme. Kod ljubomornih ljudi to su simbiotske veze. Za njih je ostavljanje povređivanje na više nivoa. Odvajanje ili odlazak partnera tu osobu ostavlja potpuno praznom. Tako nastaje nešto što u trajanju predstavlja opasnost", objašnjava gost Novog dana.
On kaže da mu se tokom karijere nije obratio niko ko je žele da kod sebe izleči ljubomoru, a da je od kolega sporadično čuo da su takvi slučajevi postojali.
"Dolaze kada se dogodi ekces, kada dođe do sudske mere, kada se dogodi nasilje i onda dolaze da to reše", dodaje Milić.
Ubistvo u Žitištu nije prvi slučaj ovakvog masovnog zločina podstaknutog porodičnim odnosima. Profesor objašnjava da je problem naročito izražen u malim sredinama jer svi sa strana dodaju nešto, prenose se glasine i govorkanja, što povređuje sujetu na tu "otvorenu psihološku ranu".
"To se sve kumulira i dolazi do granice kada puca. Da nije došlo do situacije koja je otkočila mehanizme, možda do toga ne bi došlo. To nije planirano, ali je postojalo kao ideja", objašnjava profesor Milić.
Kaže da je ljubomoru veoma teško lečiti, jer su sumanosti, ideje koje prelaze granicu realnosti, vrlo otporne na terapiju.
"Ono što najčešće deluje su mehanizmi pre sudske mere, pojačana pažnja policije, pravosudnog sistema. Te ideje ostaju, ali se kontrolni mehanizmi pojačavaju. Da se ljubomora izleči potrebno je mnogo psihoterapijskog rada i veliki motiv, koji ti ljudi nemaju", zaključuje psihijatar bolnice Laza Lazarević.
Izvor: N1
