Izvor: B92, 08.Mar.2010, 17:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od hipertenzije boluju i školarci
Gotovo polovina stanovništva (46,8 odsto) u našoj zemlji, prema poslednjim obrađenim podacima iz 2006. godine, boluje od povišenog krvnog pritiska. Iako je ovo oboljenje karakteristično za starije osobe, iznenađujuće je da se poslednjih godina sve više javlja i kod mladih, čak je zabeležen drastičan porast i kod dece školskog uzrasta.
– Razlog porasta esencijalne hipertenzije, odnosno one nepoznatog uzroka, među mladima je najverovatnije u načinu života. Sve >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << više sede za kompjuterom, smanjena im je fizička aktivnost, jedu brzu hranu, piju energetske napitke, odlaze u teretane gde nestručno obavljaju fizičke vežbe, bez prethodnog lekarskog pregleda i stručnog nadzora za pravilno izvođenje vežbi – objašnjava dr Vesna Stojanov iz KBC-a Beograd.
Simptomi
Povišen krvni pritisak obično nema nikakvih simptoma, ali zato ostavlja teške posledice – više od 20 odsto dijaliza bubrega i više od 50 odsto invalidnosti nastaje zbog povišenog krvnog pritiska. Oboljenja bubrega mogu da dovedu i do povišenog krvnog pritiska i obratno. Podaci ukazuju na to da je kod osoba s hipertenzijom sedam puta češći šlog, infarkt tri do četiri, a dva do tri puta češće su promene na perifernim krvnim sudovima. Iz tog razloga ovu bolest često nazivaju i tihim ubicom.
Neki znaci, ukoliko se ispolje, na osnovu kojih može da se pretpostavi da osoba ima hipertenziju, jesu glavobolja u predelu potiljka, temena ili čela. Osobe koje pate od povišenog krvnog pritiska žale se još i na svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavicu, nestabilnost pri hodu, osećaj pritiska u grudnom košu. Sve to, međutim, prestavlja nespecifične simptome.
Arterijska hipertenzija može da bude esencijalna, odnosno nepoznatog uzroka, i ona čini 95 odsto svih hipertenzija. Ostatak su sekundarne hipertenzije kod kojih je uzrok nastanka poznat. Nastaju kao posledica oboljenja bubrega (renovaskularna etiologija) ili su endokrinog porekla.
Zašto nastaje
Na nastanak povišenog krvnog pritiska utiču brojni faktori rizika, a pre svega gojaznost, povišene vrednosti masnoća u krvi (holesterol, trigliceridi), povećan unos soli i alkohola, pušenje, fizička neaktivnost, stres.
– Osim ovih faktora, na koje možemo da utičemo promenom životnog stila, ne smemo da zaboravimo i genetske faktore, odnosno nasleđe. To je još jedan razlog da osoba obrati pažnju na prevenciju povišenog krvnog pritiska – kaže naša sagovornica.
Svi, a naročito oni koji u porodici imaju slučajeve hipertenzije, treba pravilno da se hrane, da ne unose veće količine ugljenih hidrata, da redovno vežbaju, na primer, da šetaju od 45 do 60 minuta dnevno, ostave cigarete i umereno konzumiraju alkohol.
Otkrivanje
Hipertenzija može da se otkrije i u kućnim uslovima – običnim merenjem krvnog pritiska aparatom koji je danas lako dostupan. Za one koji ga ne poseduju, dovoljan je odlazak u bilo koju ambulantu. Čak i neke apoteke imaju merač krvnog pritiska koji mogu da koriste mušterije.
Doktorka Stojanov savetuje da pola sata pre merenja ne treba piti kafu i pušiti, kao i da treba biti opušten.
– Pritisak je promenljiva veličina i nije u svako doba dana ista vrednost. To su normalne fiziološke oscilacije i kod osoba sa normalnim i kod osoba sa povišenim pritiskom, i zato savetujemo pacijentima da mere pritisak u isto vreme. Ne mogu se porediti jutarnje i popodnevne ili večernje vrednosti – objašnjava naša sagovornica, i dodaje da se kućno merenje pritiska preporučuje jer na taj način pacijenti sami mogu da prate terapijski efekat leka, a tako se postiže bolja saradnja između pacijenta i lekara.
Ipak, i kod kućnog merenja može da dođe do neke greške, pogotovo zbog korišćenja neadekvatnih elektronskih aparata. Još veći problem je kada pacijent samoinicijativno koriguje terapiju.
– Pacijent izmerene vrednosti treba da odnese lekaru, koji će odlučiti kako će korigovati terapiju. Kućno merenje treba obustaviti ako pacijent postane opsednut merenjima pritiska i tokom dana meri na svakih sat vremena ili češće. To onda postaje kontraproduktivno. Pritisak može da izmeri jednom dnevno u isto vreme ili dva-tri puta nedeljno – zaključuje doktorka Stojanov.
Vrednosti Manje od 120/80 mmHg Normalan krvni pritisak
Od 120/80 do 139/89 mmHg Prethipertenzija
Od 140/90 do 159/99 mmHg Hipertenzija prvog stepena
Jednako ili više od 160/100 mmHg Hipertenzija drugog stepena
Trudnoća i krvni pritisak
– Povišene vrednosti pritiska kod trudnica predstavljaju opasnost i za majku i za plod. Hipertenzivni poremećaji mogu da izazovu hematološke i promene na bubrezima i jetri – objašnjava dr Vesna Stojanov, i dodaje da pritisak kod trudnica ne treba meriti u ležećem položaju.
Ona upozorava i na to da postoji veza između primene oralnih kontraceptivnih pilula i, obično blagog, porasta krvnog pritiska. Zato je pre primene kontraceptivnih sredstava obavezan lekarski pregled i kontrola pritiska. Prema podacima iz svetske literature, oko deset odsto žena koje su koristile kontraceptivne pilule imaju izraženu hipertenziju. Rizik se povećava sa godinama, naročito ako su još pridruženi i drugi faktorui rizika.
Pomeranje granice smanjilo rizik
Arterijska hipertenzija predstavlja vrednosti pritiska veće do 140/90 mmHg (prvi broj predstavlja gornji, a drugi donji pritisak). Osobe sa vrednostima pritiska 135/85mmHg, a imaju dijabetes, hiperholesterolemiju ili su gojazne, ili imaju još neki faktor rizika (fizička neaktivnost, stres, povećan unos soli i alkohola, pozitivna porodična anamneza) takođe su hipertenzivne osobe. One bi zbog toga trebalo da, osim nefarmakološke terapije, uzimaju i antihipertenzivnu terapiju. Ovakva definicija hipertenzije (pomeranje granice normalnih vrednosti arterijskog krvnog pritiska na niže) znatno smanjuje rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti.
Osobe sa prethipertenzijom imaju dva puta veći rizik za nastanak hipertenzije u starijem dobu ako imaju udružen neki od faktora rizika.
Izvor: B. Gigović, Blic.rs
