Izvor: eKlinika.rs, 30.Dec.2013, 16:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ništa nije večno – ni bol, ni radost
Moju životnu filozofiju odslikava priča o kralju koji je na molbu da mu se poveri najveća mudrost na svetu dobio prsten sa natpisom: „I ovo će proći”, kaže Dragana Jovanović, učiteljica životnih veština, instruktorka joge i pilatesa i autorka knjige „Sreća je u nama”. Upravo objavljen naslov u izdanju „Lagune” mešavina je popularne psihologije, istočnjačke mudrosti i učenja o jogi i meditaciji. Autorka je sažela svoje iskustvo iz oblasti koju možemo nazvati životni >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << razvoj. Godinama izučava i podučava jogu i pilates i u svojstvu lajfkouča, neke vrste modernog gurua, pomaže ljudima da prevaziđu probleme i promene način na koji doživljavaju svet. „Promena” je ključna reč njene knjige i njenog pristupa životu. „Knjiga je napisana za ljude koji se stalno žale na svoj život, ali koji žele da nešto promene da bi bili srećni. Moja poruka jeste da je sreća u nama, da mi odlučujemo kako ćemo da živimo i da nismo u vlasti događaja i drugih ljudi“, objašnjava Dragana Jovanović. Ona je godinama izučavala jogu, pilates, ali i neke isceliteljske tehnike u Indiji, Londonu, na Baliju. Sertifikovani je lajfkouč i trener za lični razvoj. Pre šest godina pokrenula je Lajf centar u Beogradu. Danas je posvećena tome da nauči druge da prihvate život i umesto da mu se opiru – promene perspektivu iz koje posmatraju ono što im se dešava. – Možemo da utičemo na naš život i to je naš lični razvoj. Kako ćemo da reagujemo na neku situaciju zavisi samo od nas. Kada vam se dogodi nešto loše, ne treba da padate u očaj, već da sebi kažete: „U redu, ovo nije dobro, ali je iskustvo više i moja škola.” Ne mislim da treba da budete veseli kada vam se dogodi neka nesreća, ali ne smete da dozvolite da vas ona veže za ceo život. Deo ove filozofije jeste da treba da prihvatimo stvarnost koju ne možemo da promenimo i da pri tome nikad ne izgubimo iz vida da će nevolje, baš kao i radost – proći. Ništa nije večno, što je i bila poruka na prstenu iz priče o kralju. Zato Dragana Jovanović ističe da treba uživati u životu. – Često citiram dalaj-lamu koji je rekao: „Ljudi žive kao da nikada neće da umru, a umiru kao da nikada nisu živeli”. Želim da živim tako da neću morati da se kajem ni zbog čega kada jednog dana budem napuštala ovu planetu. Zato i drugima postavljam to pitanje: kako želite da živite? Prihvatiti realnost i izmeniti sebe – lakše je reći nego učiniti. Zato su se ljudi i na istoku i na zapadu okrenuli tehnikama koje ih oslobađaju od stresa i neprijatnih osećanja, koje im vraćaju mir. Neke od njih su joga, meditacija, pilates, različite vrste relaksacija… – Ako hoćete da radite na sebi, morate da počnete od fizičkog nivoa, da počnete da vežbate i zdravo se hranite. Nisam isključiva i neću reći da treba samo da vežbate jogu ili pilates, čak mislim da je i kardio program dobar, ali morate da se aktivirate. Dragana Jovanović je četiri godine živela u Kejptaunu u Južnoafričkoj Republici u vreme rušenja aparthejda i dolaska Nelsona Mandele na vlast. Tu je, kaže, počeo njen duhovni razvoj. Usledilo je učenje joge, meditacije, isceliteljskih tehnika… Učila je i od istočnjaka i zapadnjaka, na svim meridijanima, ali kaže da joj je najbliža joga koja se praktikuje na Zapadu. – Jogu sam učila, između ostalog, i u Londonu, gde se neguje urbani pristup, a to znači prilagođeno potrebama zapadnog čoveka. Joga znači dobro fizičko stanje, otklanjanje blokada, smirivanje i otklanjanje potisnute emocije. Tu za mene prestaje joga. Ona kod mene ne podrazumeva religiju. Nemam ništa protiv ljudi koji odlaze dalje, u pravcu budizma i hinduizma, ali mislim da ne treba kroz jogu promovisati neke druge stvari. Joga je već dovoljno promovisana u svetu i u Srbiji. To potvrđuje i činjenica da će Dragana Jovanović krajem meseca na Taru dovesti predavače iz svih delova sveta. Biće to „kamp ličnog razvoja” sa jogom, vežbama za kičmu, predavanjima o ličnom razvoju. Sve ove tehnike imaju za cilj da osveste čoveka i nauče ga kako da živi u miru sa sobom i drugima. Čovek, kaže naša sagovornica, često ne primećuje štetan uticaj koji na njega imaju drugi ljudi, pa tome i ne ume da se suprotstavi. Njen cilj je da nauči druge da vide ove stvari. Izvor: Politika.rs
.jpg)
